MEĐUSOBNI ODNOSI

“A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio nama.” (Efescima 4,32)

U DODIRU SA DRUGIMA

Svaki međuljudski odnos u životu poziva na vežbanje u vladanju sobom, podnošenju i saučešću. Mi se veoma razlikujemo po raspoloženju, navikama i obrazovanju, pa se i naši načini posmatranja međusobno razlikuju. Mi ocenjujemo različito. Naše razumevanje istine, naše zamisli o vođenju života, nisu u svemu isti. Ne postoje dve osobe čija se iskustva u svemu podudaraju. Nevolje jednog nisu i nevolje drugog. Dužnosti koje jedan smatra lakim, drugome se čine teške i složene. {EP 347.1}
Ljudska priroda je tako krhka, tako neupućena, tako podložna pogrešnim shvatanjima da svako mora da bude veoma pažljiv kada donosi ocenu o nekom drugom. Mi malo znamo o uticaju svojih dela na iskustvo drugih. Ono što kažemo ili činimo nama može da izgleda nevažno, ali, kada bi nam se oči otvorile videli bismo da donose najvažnije posledice, bilo na dobro, bilo na zlo. {EP 347.2}

Obzir prema onima koji nose odgovornosti

Mnogi su nosili tako malo odgovornosti, njihovo srce je doživelo tako malo stvarne muke, osetili su tako malo nedoumice i očajanja zbog dobra drugih, da ne mogu da shvate delo stvarnog nosioca odgovornosti. Oni nisu ništa sposobniji da ocene teret drugog nego što je dete u stanju da razume brige i napore svog umornog oca. Dete može samo da se čudi očevim strahovanjima i nedoumicama. Njemu sve to izgleda nepotrebno. Međutim, kada godine iskustva budu dometnute njegovom životu, kada ono samo počne da nosi odgovornosti, ono će pogledati nekadašnji život svog oca i shvatiti ono što mu je nekada izgledalo tako nerazumljivo. Gorko iskustvo mu je donelo i neophodno znanje. {EP 347.3}
Delo mnogih nosioca odgovornosti nije shvaćeno, njihov rad nije cenjen, sve dok ih smrt ne odnese. Kada drugi ponesu teret koji su oni odložili, kada se sretnu s teškoćama s kojima su se oni susretali, tek tada će shvatiti kroz kakva kušanja je prolazila njihova vera. Često se tada zaboravljaju i mane koje su tako spremno osuđivali. Iskustvo ih je naučilo saučešću. Bog dozvoljava da ljudi budu stavljeni na odgovorna mesta. Kada čine greške, On ima moći da ih popravi ili ukloni. Moramo se veoma čuvati da u svoje ruke ne uzmemo delo ocenjivanja koje pripada Bogu. {EP 348.1}
Spasitelj nas poziva: “Ne sudite da vam se ne sudi, jer kakvim sudom sudite onakvim će vam se suditi, i kakovom merom merite, onakvom će vam se meriti.” (Matej 7,1.2) Imajte na umu da će se uskoro i izveštaj o vašem životu naći na ocenjivanju pred Bogom. Setite se, osim toga, da je On rekao: “Zato se ne možeš izgovoriti, o čoveče koji god sudiš! Jer kojijem sudom sudiš drugome, sebe osuđuješ, jer to činiš sudeći!” (Rimljanima 2,1) {EP 348.2}

Strpljivost u podnošenju zla

Mi ne možemo dozvoliti sebi da se ljutimo zbog svakog stvarnog ili izmišljenog zla koje nam je učinjeno. Naše ja je neprijatelj koga se moramo plašiti. Nijedan oblik poroka nema tako zlokobne posledice po karakter kao ljudska strast koja nije podređena vlasti Svetog Duha. Nijedna druga pobeda koju postignemo neće nam biti tako dragocena kao pobeda nad samim sobom. {EP 348.3}
Ne smemo dozvoliti svojim osećanjima da budu lako povređena. Mi moramo živeti, ne zato da čuvamo svoja osećanja ili svoj ugled, već da spasavamo duše. Kada se budemo zainteresovali za spasavanje duša, prestaćemo da primećujemo mala razmimoilaženja koja se tako često pojavljuju prilikom našeg međusobnog druženja. Šta god da drugi misle o nama, to ne sme da omete naše jedinstvo sa Hristom, naše zajedništvo s Duhom. “Jer kakva je hvala ako za krivicu muke trpite? Nego, ako dobro čineći muke trpite, to je ugodno pred Bogom.” (1. Petrova 2,20) {EP 348.4}
Nemojte se svetiti. Koliko god do vas stoji, uklonite svaki uzrok nesporazuma. Izbegavajte i ono što samo liči na zlo. Činite sve što je u vašoj moći, i što ne traži zanemarivanje načela, da se pomirite s drugima. “Zato, dakle, ako prineseš dar svoj oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na tebe, ostavi onde dar svoj pred oltarom i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.” (Matej 5,23.24) {EP 349.1}
Ako su ti bile upućene nestrpljive reči, nikada ne odgovaraj u istom duhu. Imaj na umu da “odgovor blag utišava gnjev” (Priče 15,1) Prekrasna snaga se krije u tišini. Reči izgovorene kao odgovor nekome ko je ljut ponekad služe samo da ga ozlojede; međutim, kada se gnev suoči sa tišinom, s nežnim, trpeljivim duhom, brzo nestaje. {EP 349.2}
Pod olujom žestokih, osuđivačkih reči, usredsredite svoje misli na Božju Reč. Neka se um i srce bave Božjim obećanjima. Ako prema vama nepravedno postupaju ili ste pogrešno optuženi, umesto da odgovorite gnevno, ponovite sebi dragoceno obećanje: {EP 349.3}
“Ne dajte se zlu nadvladati, već nadvladajte zlo dobrim!” (Rimljanima 12,21) {EP 349.4}
“Predaj Gospodu put svoj i uzdaj se u njega. On će učiniti. I izvešće kao videlo pravdu tvoju i pravicu tvoju kao podne.” (Psalam 37,5.6) “Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.” (Luka 12,2) “Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganji u vodu, ali si nas izveo na odmor!” (Psalam 66,12) {EP 349.5}
Mi smo skloni da od svojih bližnjih očekujemo saučešće i ohrabrenje, umesto da gledamo na Isusa. U svojoj milosti i vernosti, Bog često dozvoljava da nas iznevere oni u koje imamo poverenja da bismo naučili da je ludo uzdati se u čoveka i oslanjati se na telo. Oslonimo se potpuno, ponizno, nesebično, na Boga. On zna žalosti koje osećamo do dubine svog bića, ali koje ne možemo da izrazimo. Kada sve oko nas izgleda mračno i neobjašnjivo, setimo se Hristovih reči: “Što Ja činim ti sada ne znaš, ali ćeš posle doznati!” (Jovan 13,7) {EP 349.6}
Proučavaj istoriju Josifa i Danila. Gospod nije sprečio zaveru ljudi koji su želeli da im učine zlo; ali je učinio da svi ti planovi izađu na dobro Njegovih sluga; koji su usred nevolja i sukoba sačuvali svoju veru i odanost. {EP 350.1}
Sve dok se budemo nalazili u svetu, moraćemo da se suočavamo sa suprotnim uticajima. I teškoćama izazova da se ispita temperament; i ako se budemo suočavali s njima u pravom duhu razvijaćemo prave hrišćanske vrline. Ako Hristos bude stanovao u nama, mi ćemo biti strpljivi, ljubazni, popustljivi, dobro raspoloženi usred briga i izazova. Iz dana u dan i iz godine u godinu mi ćemo pobeđivati sebe, i rasti u svom plemenitom heroizmu. To je zadatak koji nam je određen; ali ga ne možemo obaviti bez Isusove pomoći, čvrste odluke, nepokolebljive namere, stalne budnosti i neprestane molitve. Ni sam Bog ne može da učini da naš karakter bude plemenit ili naš život koristan, ukoliko ne postanemo Njegovi saradnici. Oni koji odbijaju da se bore, gube snagu i radost pobede. {EP 350.2}
Mi ne treba da vodimo svoj izveštaj o nevoljama i teškoćama, žalostima i tugama. Sve je to zapisano u knjigama i Nebo će se postarati za njih. Dok mi budemo izračunavali ono što je neugodno, mnogo od onoga što je ugodno izgubiće se iz našeg sećanja; kao što su milosrdna Božja dobrota koja nas okružuje svakog trenutka, Njegova ljubav kojoj se dive anđeli, čak i to, da je Bog dao svoga Sina da umre za nas. Ako vi, kao radnici za Boga mislite da ste imali veće brige i nevolje od onih koje su stizale druge, imajte na umu da imate mir koji je nepoznat onima koji izbegavaju terete koje vi nosite. {EP 350.3}
U Hristovoj službi ima radosti i utehe. Zato neka svet vidi da život s Njim ne predstavlja promašaj. {EP 350.4}
Ako se ne osećate ugodno i radosno, ne govorite o svojim osećanjima. Ne bacajte nikakvu senku na život drugih. Hladna, mračna religija nikada neće privući duše Hristu. Ona ih odbija od Njega, gura u mreže koje je sotona razapeo za noge onih koji lutaju. Umesto da mislite o svojim razočaranjima, mislite o sili koju možete zatražiti u Hristovo ime. Neka vas vaša mašta povede da mislite o onome što je nevidljivo. Neka se vaše misli usmere prema dokazima velike ljubavi koju Bog gaji prema vama. Vera može da izdrži nevolju, da se odupre iskušenjima, da savlada razočaranja. Isus živi kao naš zastupnik. Naše je sve što nam Njegovo posredovanje osigurava. {EP 350.5}
Ne mislite da Hristos ne ceni one koji žive samo za Njega? Ne mislite da On ne posećuje one koji se, kao voljeni Jovan u izgnanstvu, Njega radi nalaze u teškim i opasnim mestima? Bog neće dozvoliti da neki od Njegovih iskrenih i poštenih radnika bude ostavljen sam, da se bori protiv nepremostivih teškoća i da bude pobeđen. On čuva kao skupoceni dragulj svakoga čiji je život sakriven u Njemu. O svakome takvom čoveku On kaže: “Postaviću te kao pečat, jer sam te izabrao!” (Agej 2,23) {EP 351.1}
Onda govorite o obećanjima; govorite o Isusovoj spremnosti da blagoslovi. On nas ne zaboravlja ni jednog kratkog trenutka. Kada, uprkos nepovoljnim okolnostima, mi počivamo s poverenjem u Njegovoj ljubavi i okružujemo se njom, svest o Njegovoj prisutnosti nadahnuće nas dubokom, spokojnom radošću. Hristos kaže o sebi: “Ja ništa sam od sebe ne činim; nego kako Me nauči Otac moj onako govorim. I onaj koji Me posla sa Mnom je. Ne ostavi Otac Mene sama; jer Ja svagda činim što je Njemu ugodno.” (Jovan 8,28.29) {EP 351.2}
Negujte naviku da govorite dobro o drugima. Bavite se dobrim osobinama onih s kojima se družite i primećujte što je manje moguće njihove zablude i propuste. Kada ste u iskušenju da se žalite na ono što je neko rekao ili učinio, pohvalite nešto u životu ili karakteru te osobe. Negujte zahvalnost. Hvalite Boga zbog Njegove prekrasne ljubavi kada je dao Hrista da umre za nas. Nikada se ne isplati misliti o svojim nedaćama. Bog nas poziva da mislimo o Njegovoj milosti i Njegovoj neuporedivoj ljubavi, tako da možemo da budemo nadahnuti da ga slavimo. {EP 351.3}
Ozbiljni radnici nemaju vremena da se bave greškama drugih. Mi ne možemo dozvoliti sebi da živimo od pleve grešaka ili propusta drugih. Govoriti zlo o drugima je dvostruko zlo, koje pada više na govornika nego na slušaoca. Onaj ko rasipa seme razdora i sukoba, žanje u svojoj vlastitoj duši smrtonosne plodove. Sam čin traženja zla u drugom razvija zlo u onima koja ga traže. Baveći se greškama drugih, mi se menjamo u to isto obličje. Međutim, gledajući Isusa, govoreći o Njegovoj ljubavi i savršenstvu Njegovog karaktera, mi se preobražavamo u Njegovo obličje. Razmišljajući o visokim idealima koje je On stavio pred nas, mi ćemo se uzdići do neporočne i svete atmosfere, do Božje prisutnosti. Kada boravimo u njoj, od nas se širi svetlost koja obasjava sve koji se nalaze u našoj blizini. {EP 351.4}
Umesto kriticizma i osuđivanja drugih, kažite: “Moram da gradim svoje spasenje. Ako budem sarađivao s Njim, s Onim koji želi da spase moju dušu, moram pažljivo da pazim na sebe. Moram da odbacim svako zlo iz svog života. Moram da savladam svaku svoju manu. Moram da postanem novo stvorenje u Hristu. A onda, umesto da oslabljujem one koji se bore protiv zla, ja mogu da ih ojačam ohrabrujućim rečima.” {EP 352.1}
Mi smo suviše ravnodušni jedni prema drugima. Suviše često zaboravljamo da su naši saradnici u potrebi za snagom i radošću. Potrudite se da ih uverite u svoju zainteresovanost i naklonost. Pomozite im svojim molitvama i stavite im do znanja da vi to činite. (MH 483-493) {EP 352.2}
*****
Svi koji govore da su Božja deca treba da imaju na umu da će kao misionari dolaziti u dodir sa svim vrstama umova. Postoje oplemenjeni i sirovi, skromni i oholi, religiozni i sumnjičavi, obrazovani i neuki, bogati i siromašni. Sa svim ovim raznolikim umovima ne može se postupati na isti način; ali je svima potrebna ljubaznost, potrebno im je saučešće. Međusobnim dodirima naš um stiče uglađenost i oplemenjenost. Mi zavisimo jedni od drugih, usko smo povezani jedni s drugima vezama ljudskog bratstva… {EP 352.3}
Upravo preko društvenih veza, hrišćanstvo dolazi u dodir sa svetom. Svaki čovek i svaka žena koji su primili božansko prosvetljenje treba da šire svetlost na mračne staze onih koji nisu upoznati s boljim putem. Društvena snaga, posvećena Hristovim Duhom, mora se iskoristiti da dovodi duše Hristu. Hristos se ne sme sakrivati u srcu kao neko poželjno blago, sveto i slatko, tako da u njemu uživa samo onaj koji ga ima. Mi treba da imamo Hrista u sebi kao izvor vode, koja teče u život večni, osvežavajući sve koji dolaze u dodir s nama. (MH 495.496) {EP 352.4}

RAZLIČITI DAROVI

Gospod nijednom čoveku ne određuje neku posebnu teritoriju na kojoj će on sam raditi. To bi se suprotilo Njegovom planu. On želi da na svakom mestu na kome se istina propoveda, razni umovi, razni darovi, svojim uticajem deluju zajednički. Nijedan čovek nije dovoljan da svojom mudrošću, bez ičije pomoći, radi sa nekim zainteresovanim, i nijedan ne bi smeo smatrati da je u stanju da to čini. Činjenica da je neko sposoban u jednom smeru nije još nikakav dokaz da je njegovo rasuđivanje savršeno i u svim ostalim smerovima, ili da nije neophodno da se mudrost nekog drugog uma sjedini s njegovom. {EP 353.1}
Oni koji rade zajedno treba da se trude da postupaju u savršenom skladu. A ipak, niko ne bi smeo da misli da ne može da sarađuje s nekim koji nema iste poglede kao i on niti u svom radu sledi iste planove. Kada bi svi pokazivali ponizan, poučljiv duh ne bi trebalo da bude ikakvih teškoća. Bog je u Crkvi podigao razne darove. Oni su dragoceni na svom odgovarajućem mestu i svi moraju obaviti svoj deo u radu na pripremanju ljudi za drugi Hristov dolazak. {EP 353.2}
*****
Naši propovednici na odgovornim mestima su ljudi koje je Bog prihvatio. Bez obzira na njihovo poreklo, bez obzira na mesto koje su pre toga zauzimali, bez obzira da li su išli za plugom ili radili u drvodeljskoj radionici ili uživali u disciplini neke visoke škole; ako ih je Bog prihvatio, neka se svi čuvaju da im ne upute i najmanji prigovor. Nikada nemojte govoriti s omalovažavanjem ni o kome; jer on može da bude veliki u Božjim očima, dok onoga koji misli da je veliki, Bog može smatrati lakim zbog pokvarenosti njegovog srca. {EP 353.3}
Ni jedan trenutak našeg dragocenog vremena ne sme da bude posvećen osvedočavanju drugih da se slože s našim ličnim zamislima ili idejama. Bog bi želeo da vaspita ljude koji sarađuju u ovom velikom delu da pokažu najveći stepen vere i da razviju skladan karakter. {EP 353.4}
Ljudi imaju razne darove, i neki su bolje prilagođeni jednoj grani dela nego neki drugi. Ono što će jedan čovek uzalud pokušavati da postigne, neko drugi će imati snage da učini. Delo svakog je važno na njegovom radnom mestu. Nijedan um ne sme ni pokušavati da upravlja drugim umom. Ako neko ustane i misli da niko ne treba da utiče na njega, da ima razuma i sposobnosti dovoljno da uspe u svakoj grani dela, tom čoveku sigurno nedostaje Božje blagodati. (4T 608.609) {EP 354.1}
*****
Vernost, odanost Bogu, služba ljubavi, to je ono čime se zadobija Božje odobravanje. Svaki podsticaj Svetog Duha, koji navodi čoveka na dobro i da se približi Bogu zabeležen je u nebeskim knjigama i u veliki Božji dan radnici preko kojih je On delovao biće pohvaljeni. Oni će ući u radost Gospodara svoga kada u Njegovom carstvu budu videli one koji su bili spaseni njihovim zalaganjem. Oni će uživati prednost da učestvuju u Njegovom delu tamo, jer su se osposobili za to učestvujući u Njegovom delu ovde. Ono što ćemo biti na Nebu je samo odraz onoga što smo danas po svom karakteru i svetoj službi. (COL 361) {EP 354.2}

JEDINSTVO U RAZNOLIKOSTI

Bog ima razne načine na koje deluje, i ima različite radnike kojima poverava razne darove. Jedan radnik može da bude spreman govornik; drugi je spreman pisac; neko može da ima dar iskrene, ozbiljne, vatrene molitve; drugi dar pevanja, a neko posebnu sposobnost da objašnjava Božju Reč s velikom jasnoćom. Svaki dar treba da postane sila za Boga, zato što će On raditi s radnikom. Jednom Bog daje reč mudrosti, drugom znanja, trećem vere, ali svi treba da rade pod jednom Glavom. Različitost darova navodi na različitost delovanja; ali “je jedan Bog koji čini sve u svemu” (1. Korinćanima 12,6) {EP 354.3}
Gospod želi da Njegove izabrane sluge nauče kako da se ujedine u skladnom naporu. Nekome može da izgleda da je razlika između njegovog dara i darova njegovih saradnika tako velika da im ne dozvoljava da se ujedine u skladnom naporu; ali, kada se sete da postoje razni umovi kojima se treba približiti i da će neki odbaciti istinu koju će im objaviti jedan radnik, samo da bi otvorili svoje srce Božjoj istini kada je na drukčiji način bude predstavio drugi radnik, ipak će u nadi pokušati da rade zajednički i da se međusobno usklade. Njihovi talanti, makoliko različiti, mogu da budu pod upravom jednog istog Duha. U svakoj reči i svakom delu treba da se pokazuje ljubaznost i ljubav; i kada svaki radnik bude verno zauzeo mesto koje mu je određeno, Hristova molitva za jedinstvo Njegovih sledbenika biće uslišena i svet će saznati da su Njegovi učenici. {EP 354.4}
U saosećanju punom ljubavi i poverenja, Božji radnici treba da se ujedine jedan s drugim. Onaj ko kaže ili učini bilo šta što bi moglo da razdvoji vernike Hristove Crkve, radi nasuprot Gospodnjoj nameri. Prepirkama i podelama u crkvi, podupiranjem sumnjičenja i neverovanja, takvi sramote Hrista. Bog želi da Njegove sluge neguju međusobnu hrišćansku ljubav. Istinska religija ujedinjuje srca ne samo s Hristom, već i vernika međusobno, najnežnijim zajedništvom. Kada znamo šta znači biti tako ujedinjen s Hristom i sa našom braćom, mirisni uticaj će pratiti naše delo kuda god da pođemo. {EP 355.1}
Vernici u velikim gradovima moraju obaviti nekoliko svojih uloga, doprinoseći tako da svaki napor donosi najbolje rezultate. Oni treba da govore o veri i da se ponašaju na takav način da ostave utisak na ljude. Oni ne smeju da ograniče svoje delovanje na ispunjavanje nekih svojih posebnih ideja. U prošlosti se suviše toga moglo videti u našem radu i to je dovodilo do neuspeha… {EP 355.2}
Nijedno ljudsko biće ne bi smelo da vezuje uz sebe druga ljudska bića, kao da ih mora nadzirati, da im mora govoriti šta da čine, a šta ne, zapovedajući i diktirajući. Pošto istina ostavi svoj utisak na ljudsko srce, pošto ljudi i žene prihvate njena učenja, prema njima treba da se postupa kao prema Hristovom vlasništvu, a ne kao prema vlasništvu ljudi. Vezujući ljude sa sobom, vi ih navodite da se razdvoje od Izvora svoje mudrosti i svoje snage. Oni se moraju potpuno osloniti na Boga; jer samo tako mogu da rastu u blagodati. {EP 355.3}
Makoliko velikom zalihom znanja i mudrosti neko raspolaže, ako ne dozvoljava da ga pouči Sveti Duh, ostaće izuzetno neuk u svemu što je duhovno. On treba da shvati opasnost koja mu preti i svoju neuspešnost i da se potpuno osloni na Onog koji je jedini u stanju da održi duše poverene Njegovom staranju, sposoban da ih nadahne svojim Duhom, da ih ispuni nesebičnom međusobnom ljubavlju, osposobljavajući ih tako da svedoče da je Bog poslao svog Sina na svet da spase grešnike. Oni koji su istinski obraćeni, zbiće svoje redove u hrišćanskom jedinstvu. Neka ne bude nikakvih podela u Božjoj Crkvi, nikakve nemudre vlasti nad onima koji prihvataju istinu. Hristova krotost treba da se vidi u svemu što se govori ili čini. {EP 356.1}
Hristos je temelj svake istinske Crkve. Mi imamo Njegovo nepromenljivo obećanje da će Njegova prisutnost i zaštita pratiti sve Njegove verne koji se vladaju prema Njegovim savetima. Sve to kraja vremena Hristos treba da ostane prvi u svemu. On je izvor života i snage, pravednosti i svetosti. I On je sve to za one koji nose Njegov jaram i uče od Njega da budu krotki i ponizni. {EP 356.2}
Dužnost i prednost svake službe je da uzdigne Hrista pred narodom. To je cilj svakog pravog rada. Neka se Hristos pojavi; neka se naše ja sakrije iza Njega. To je žrtvovanje samog sebe koje ima veliku vrednost. (9T 144-147) {EP 356.3}

DUH NEZAVISNOSTI

Pre nego što sam otišla iz Australije i pre nego što sam stigla u ovu zemlju, bila sam poučena da se u Americi mora obaviti veliko delo. Oni koji su radili u delu od samog početka polako odlaze. Samo je nekolicina pionira ostala među nama. Mnoge teške odgovornosti koje su nosili ljudi s velikim iskustvom sada su pale na mlađe ljude. {EP 356.4}
Ovaj prenos odgovornosti na radnike čije iskustvo je višemanje ograničeno, praćeno je nekim opasnostima kojih se moramo čuvati. Svet je ispunjen borbom za prevlast. Duh odvajanja od saradnika, duh neorganizovanosti, nalazi se i u samom vazduhu koji udišemo. Po nekima, svi napori da se uvede red se proglašavaju opasnim — ograničavanjem lične slobode, i da ih se zato valja plašiti kao papizma. Te prevarene duše smatraju vrlinom da se hvališu svojom slobodom da misle i deluju nezavisno. Oni izjavljuju da nikada neće prihvatiti nikakvo ljudsko mišljenje; da neće aminovati nijednom čoveku. Dobila sam pouku da je sotonin poseban napor da navede ljude da misle da je Bogu ugodno da biraju svoje posebne puteve, nezavisne od puteva njihove braće. {EP 356.5}
I time je veoma ugroženo blagostanje našeg dela. Mi se moramo kretati oprezno, osetljivo, u skladu s ocenama bogobojaznih savetnika; jer samo u takvom načinu ponašanja leži naša sigurnost i naša snaga. Inače Bog ne može raditi sa nama, preko nas i za nas. {EP 357.1}
O, kako bi se sotona radovao kada bi mogao da uspe u svojim naporima da se uvuče u naše redove, da dezorganizuje delo u vreme kada je temeljna organizacija bitna, organizacija koja će se pokazati kao najveća sila da se uklone lažna probuđenja i da se odbace zahtevi koje ne podupire Božja Reč. Mi želimo da naši redovi ostanu poravnati, da ne dođe ni do kakvog sloma sistema organizacije i reda, sistema koji je bio izgrađen mudrim, pažljivo uloženim naporima. Podrška se ne sme ukazati nemirnim elementima koji žele da upravljaju delom u ovo vreme. {EP 357.2}
Neki su širili misao da će, kada se budemo približili kraju vremena, svako Božje dete delovati nezavisno od svake religijske organizacije. Međutim, dobila sam pouku od Gospoda da u ovom delu ne postoji ništa slično nezavisnosti svakog pojedinca. Zvezde na nebu stoje pod zakonom, svaka utiče na druge i tako ispunjavaju Božju volju, zajednički se pokoravajući zakonu koju upravlja njihovim delima. Da bi Gospodnje delo moglo da napreduje na zdrav i solidan način, Njegov narod mora da zbije svoje redove. {EP 357.3}
Neredovni, nepostojani potezi nekih koji tvrde da su hrišćani dobro se mogu predstaviti delom snažnih, ali neukroćenih konja. Dok jedan vuče napred, drugi kreće nazad; na glas svog gospodara jedan kreće napred, dok drugi ostaje na mestu. Ukoliko ljudi ne bi delovali složno u velikom i uzvišenom delu za ovo vreme, došlo bi do zbrke. Nije dobar znak kada ljudi odbijaju da se ujedine sa svojom braćom i radije deluju samostalno. Neka radnici poklone svoje poverenje braći koja su slobodna da im ukažu na svako udaljavanje od pravih načela. Ako ljudi budu nosili Hristov jaram, neće moći da vuku u stranu; oni će vući zajedno s Hristom. {EP 357.4}
Neki radnici rade svom snagom koju im je Bog dao, ali još nisu naučili da ne mogu niti smeju da rade sami. Umesto što se izdvajaju, neka rade u skladu sa svojim saradnicima. Ukoliko to ne budu činili, njihova aktivnost će se dešavati u pogrešno vreme i na pogrešan način. Često će raditi suprotno onome što bi Bog učinio, i tako je njihovo delo i više nego štetno. {EP 358.1}
Sa druge strane, starešine u Božjem narodu treba da se čuvaju opasnosti da osude metode pojedinačnih radnika koje je Gospod poveo da obave posebno delo za koje su samo neki osposobljeni. Neka braća koja nose odgovornost budu spora da kritikuju poteze koji nisu u savršenom skladu s njihovim metodama rada. Neka nikada ne uzimaju sebi slobodu da pretpostavljaju da svaki plan treba da odslikava njihovu ličnost. Neka se ne plaše da imaju poverenja u metode drugih; jer uskraćujući svoje poverenje bratu saradniku koji, ponizno i s posvećenom revnošću obavlja posebno delo na način koji je Bog odobrio, oni time sprečavaju napredovanje Gospodnjeg dela. {EP 358.2}
Bog može i želi da iskoristi one koji nemaju temeljno obrazovanje u ljudskim školama. Sumnja u Njegovu moć, da to zaista i učini, predstavlja izraz neverovanja; označava pokušaj da se ograniči svemoguća sila Onog kome ništa nije nemoguće. O, kada bi bilo manje takve nepozvane, razorne opreznosti! Ona ostavlja da mnoge snage leže neiskorišćene u Crkvi; ona zatvara put da Sveti Duh uposli ljude; ona drži u besposlenosti ljude koji su spremni i željni da rade kao što je Hristos radio; ona obeshrabruje mnoge da se pridruže Božjem delu, mnoge koji bi mogli da postanu Božji saradnici, kada bi dobili poštenu priliku. Za proroka, zupčanici u točku, pojavljivanje živih stvorenja u njima, sve je izgledalo neobično i neobjašnjivo. Međutim, ruka Beskrajne Mudrosti se videla među točkovima i savršeni red je bio posledica njenog delovanja. Svaki točak, usmeravan Božjom rukom, deluje u savršenom skladu sa svim ostalim točkovima. Pokazano mi je da su ljudska oruđa sklona da teže za što većom silom, i da sama upravljaju delom. Ona izostavljaju Gospoda Boga, moćnog Radnika, iz svojih planova i metoda i nemaju poverenja u Njega u svemu što se odnosi na napredovanje dela. Niko ne sme ni za trenutak da pomisli da je sposoban da upravlja onim što spada u područje delovanja velikog JA SAM. Bog u svom proviđenju priprema put tako da ljudska oruđa mogu da obave posao. I zato, pustite svakog čoveka da stoji na svom radnom mestu i da obavi svoju ulogu za ovo vreme, znajući da je Bog njegov savetnik. {EP 358.3}

Generalna konferencija

Gospod mi je često ukazivao da prosuđivanje jednog čoveka ne sme da bude podređeno prosuđivanju drugog pojedinca. Nikada se um jednog čoveka ili umovi nekoliko ljudi ne smeju smatrati dovoljno mudrim i sposobnim da nadziru delo i da kažu koji planovi treba da se ostvaruju. Međutim, kada na Generalnoj konferenciji, rasuđivanje braće okupljene iz svih delova sveta bude izraženo, privatna mišljenja i pojedinačna nezavisnost ne smeju se tvdoglavo zastupati, već se moraju pokoriti. Radnik nikada ne sme da smatra vrlinom tvrdoglavo istrajavanje na svom nezavisnom mišljenju, koje je suprotno odluci opšteg tela. {EP 359.1}
Ponekad sam, kada mala grupa ljudi kojima je povereno opšte upravljanje delom pokuša, u ime Generalne konferencije, da ostvari nemudre planove i da ograniči Božje delo, govorila sam da glas Generalne konferencije, predstavljen tom malom grupom ljudi, više ne mogu smatrati Božjim glasom. Međutim, to ne znači da odluke Generalne konferencije, donesene na skupu pravilno izabranih ljudi, predstavnika Crkve iz svih delova sveta, ne treba da budu poštovane. Bog je odredio da predstavnici Njegove Crkve iz svih delova sveta, kada se okupe na zasedanju Generalne konferencije, treba da uživaju autoritet. Zabluda, u koju su mnogi u opasnosti da upadnu, sastoji se u tome da se umu i rasuđivanju jednog čoveka ili male grupe ljudi poveri puna mera autoriteta i uticaja koji je Bog poverio svojoj Crkvi da na opštem zasedanju Generalne konferencije planira blagostanje i napredovanje Njegovog dela. {EP 359.2}
Kada se vlast, koju je Bog dodelio Crkvi, pripiše u potpunosti jednom čoveku, i kada on dobije pravo da sudi umesto drugih umova, onda se menja istinski biblijski red. Sotonini napori da zavlada umom takvog jednog čoveka mogu da budu najlukaviji, ponekad neodoljivi; jer će se taj neprijatelj nadati da će preko njegovog uma uticati na mnoge druge. Dajmo zato najvišem organizovanom autoritetu u Crkvi to što smo ponekad skloni da damo jednom čoveku ili maloj grupi ljudi. (9T 257-261) {EP 360.1}

STARANJE O ONIMA KOJI SE BORE S TEŠKOĆAMA

Godinama se pokazivao nedostatak mudrosti u postupanju prema ljudima koji preuzimaju i nose odgovornost za Gospodnje delo na teškim mestima. Oni imaju malo novca koji bi mogli da ulože u unapređivanje dela i obavezni su da se žrtvuju da bi delo moglo da ide napred. Oni rade za malu platu i provode najstrožu štednju. Upućuju pozive ljudima za pomoć u sredstvima i sami daju primer velikodušnosti. Oni daju slavu Bogu za ono što je učinio, shvatajući da je On začetnik i svršitelj njihove vere, i da su samo Njegovom silom bili osposobljeni da napreduju. {EP 360.2}
Ponekad, pošto su ti radnici nosili teret i izdržali vrućinu dana, pošto su strpljivim, istrajnim naporima osnovali školu ili sanatorijum ili nešto drugo zaslužno za napredovanje dela, njihova braća donose odluku da bi neki drugi čovek to bolje radio i zato treba da preuzme delo koje su oni obavljali. U nekim slučajevima, odluke su se donosile bez dubokog razmišljanja i priznavanja zasluge onima koji su obavili najneugodniji deo posla, koji su radili, molili se i trudili, ulažući u svoje napore celu svoju snagu i energiju. {EP 360.3}
Bog nije zadovoljan takvim načinom postupanja prema svojim radnicima. On poziva svoj narod da podrži ruke onima koji izgrađuju delo u novim i teškim mestima, da im upućuje reči ohrabrenja i podrške. {EP 361.1}
U svom zanosu, u svom revnovanju za napredovanje dela, ovi radnici su mogli da učine i neke greške. Oni su se mogli, u svojoj želji da nabave sredstva za podršku neophodnim poduhvatima, upustiti u projekte koji se nisu pokazali kao najbolji ni najkorisniji za delo. Gospod, videći da će ih ti projekti skrenuti od onoga što On želi da čine, dozvolio je da ih snađu razočaranja koja su skršila njihove nade. Novac je bio potrošen i to je predstavljalo veliku žalost za one koji su se duboko nadali da će steći sredstva za podršku dela. {EP 361.2}
I dok su radnici naprezali sve snage da prikupe sredstva da im pomognu u nevolji, neka njihova braća su ustala, kritikujući i naslućujući zlo, praveći konstrukcije utemeljene na predrasudama, o pobudama teško opretećene brać, samo im otežavajući posao. Zaslepljeni sebičnošću, ti kritičari nisu uspeli da prepoznaju da su njihova braća već isuviše opterećena i bez kritike ljudi, koji nisu ni nosili teške odgovornosti i terete. Razočaranje je velika nevolja, ali hrišćanska ljubav može poraz da pretvori u pobedu. Porazi nas uče opreznosti. Mi učimo od svojih patnji. I to je jedini način da steknemo iskustvo. {EP 361.3}
Neka se staranje i mudrost pokažu u postupanju prema radnicima koji su, iako su načinili greške, pokazali iskreni, požrtvovani interes prema delu. Neka njihova braća kažu: “Nećemo još otežavati stanje stavljajući nekog drugog na tvoje mesto, ne dajući ti priliku da ispraviš svoje greške, da opstaneš na opasnom mestu, slobodan od tereta nepravednog kriticizma.” Neka im se odredi vreme da se prilagode, da savladaju teškoće koje ih okružuju i da stanu i pred ljude i pred anđele kao dostojni radnici. Načinili su greške, ali, da li bi oni koji su ih prozivali i kritikovali bili bolji? Farisejima, koji su optuživali, Hristos je rekao: “Koji je među vama bez greha, neka prvi baci kamen!” (Jovan 8,7) {EP 361.4}
Ima i onih koji su prenaglili u svojoj želji da reformišu ono što im se čini pogrešno. Misle da treba da budu izabrani na mesto onih koji su načinili te greške. Oni potcenjuju sve što su ti radnici učinili dok su drugi gledali i kritikovali. Svojim postupcima kao da govore: “Ja mogu da činim velika dela! Ja mogu uspešno da unapredim delo!” Onima koji msile da znaju kako da uspešno izbegnu greške, pozvana sam da kažem: “Ne sudite da vam se ne sudi!” (Matej 7,1) Vi možete da izbegnete greške na nekim područjima, ali na drugim područjima sigurno je da ćete učiniti teške greške, koje će se veoma teško moći popraviti i koje će uneti haos u delo. Te greške mogu da donesu više štete od onih koje su vaša braća učinila. {EP 361.5}
Prema poukama koje sam primila ljudi koji su postavili temelj nekog dela, i koji, suočeni s predrasudama, borbom probijaju svoj put napred, ne smeju da budu predstavljeni u nepovoljnoj svetlosti, tako što će drugi zauzeti njihovo mesto. Ima ozbiljnih radnika koji su, uprkos kritici koju im upućuju neka njihova braća, ipak išli napred u radu za koji je Bog rekao da treba da bude obavljen. Ukoliko oni sada budu uklonjeni sa svojim odgovornih mesta, ostaviće se utisak koji će biti nepravedan prema njima, nepovoljan za delo, jer bi se učinjene promene mogle protumačiti kao potvrda nepravednog kriticizma i predrasuda koje su postojale prema njima. {EP 362.1}
Učinjeno je mnogo promena za koje bi bilo bolje da nisu učinjene. {EP 362.2}
Često, kada radnici postanu nezadovoljni, umesto da budu ohrabreni da ostanu gde jesu i da svoj rad učine uspešnim, oni bivaju premešteni na neko novo mesto. Međutim, oni nose sa sobom iste karakterne osobine koje su u prošlosti potamnjivale njihov rad. Oni će pokazivati isti nehrišćanski duh; jer nisu naučili pouku o strpljivoj, poniznoj službi. {EP 362.3}
Molim vas da prihvatite drugačiji način rada! U grupama naših radnika u oblastima i ustanovama se moraju učiniti promene. Moraju se potražiti i ohrabriti posvećeni i uspešni ljudi da sarađuju s odgovornim ljudima kao njihovi pomoćnici i saradnici. Neka dođe do skladnog sjedinjavanja starog i novog, u duhu bratske ljubavi. Međutim, neka do promene uprave ne dolazi naglo, na takav način da se unese obeshrabrenje među one koji su ozbiljno i uspešno radili da dovedu delo bar do nekog napretka. Bog nikada neće odobriti bilo šta što će obeshrabriti Njegove verne sluge. Neka oni čija je dužnost da osiguraju najuspešniju upravu u našim izdavačkim kućama i sanatorijumima i u našim školama slede načela pravednosti. {EP 362.4}
Bog poziva radnike. Delu su potrebni ljudi koji su sami sebe usavršili, koji su, stavljajući sebe u Gospodnje ruke kao skromni učenici, dokazali da su Njegovi pomagači i saradnici. To su ljudi koji su potrebni u propovedničkoj službi i u radu u školama. Neka oni koji su se pokazali kao ljudi pođu i učine sve što mogu u službi Učitelju. Neka stupe u redove radnika, i strpljivim, stalnim radom dokažu svoju vrednost. Upravo se u vodi, a ne na suvom, učimo da plivamo. Neka takvi verno zauzmu mesta na koja su pozvani, da se mogu osposobiti da nose i veće odgovornosti. Bog daje svaku priliku da se usavršavamo u Njegovoj službi… {EP 363.1}
*****
Bog je obdario neke od svojih sluga posebnim talantima i niko nije pozvan da omalovažava njihovu vrednost. Međutim, neka se niko ne služi svojim talantima da uzdiže sebe. Neka takvi ne smatraju da su u većoj milosti od drugih, niti da uzdižu sebe iznad ostalih iskrenih, ozbiljnih radnika. Gospod gleda na srce. Onaj ko je najodaniji služenju Bogu najcenjeniji je u nebeskom carstvu. {EP 363.2}
Nebo posmatra da vidi kako oni koji zauzimaju uticajna mesta ispunjavaju svoju pristavsku službu. Zahtevi koji se postavljaju pred njih kao pristave odmeravaju se prema veličini njihovog uticaja. U svom postupanju prema bližnjima, oni treba da se ponašaju kao očevi — pravedno, nežno, pošteno. Oni moraju da budu slični Hristu po svom karakteru, da se sjedinjuju sa svojom braćom najužim vezama jedinstva i zajedništva. (7T 277-282) {EP 363.3}

RAZUMITE JEDNI DRUGE

Često ćete se sretati s dušama koje su izložene stresu zbog iskušenja. Vi ne znate koliko se surovo sotona bori protiv njih. Čuvajte se da ne obeshrabrite te duše i tako pružite prednost kušaču. {EP 363.4}
Kada god vidite ili čujete da nešto treba da se popravi, tražite Gospoda da vam da mudrost i blagodat da u pokušaju da budete verni ne budete surovi. Uvek je ponižavajuće kada se nečija greška javno objavi. Nemojte to iskustvo učiniti još gorčim nepotrebnim ukorima. Neljubazna kritika izaziva obeshrabrenje, čini da život postane nesrećan i mračan. {EP 364.1}
Braćo moja, pobeđujte ljubavlju umesto oštrinom. Kada onaj ko je pogrešio postane svestan svoje greške, budite pažljivi da ne povredite njegovo samopoštovanje. Nemojte pokušavati da ranjavate ili ozleđujete, već da lečite i zavijate rane. {EP 364.2}
*****
Nijedno ljudsko biće nije bilo tako osetljivo i tako oplemenjeno kao naš Spasitelj. I kakvo strpljenje On pokazuje prema nama! Iz godine u godinu On podnosi naše slabosti i neznanje, našu nezahvalnost i naša lutanja. Uprkos svim našim lutanjima, tvrdoći našeg srca, našem zanemarivanju Njegovih reči, Njegova ruka je ispružena prema nama. On nas poziva: “Da ljubite jedan drugoga kao što ja vas ljubih!” (Jovan 13,34) {EP 364.3}
Braćo, smatrajte sebe misionarima, ali ne među neznabošcima, već među svojim saradnicima, propovednicima. Potrebna je velika količina vremena i truda da osvedočite samo jednu dušu u istinitost posebnih istina za naše vreme. I kada se duše okrenu od greha pravednosti, nastaje velika radost među anđelima. Mislite li da su službeni duhovi koji stražare nad tim dušama zadovoljni kada vide s kolikom ravnodušnošću postupaju prema njima mnogi koji sebe smatraju hrišćanima? Prednost imaju ljudske naklonosti. Pokazuje se pristrasnost. Jednog cenimo, a prema drugima postupamo oštro. {EP 364.4}
Anđeli gledaju sa strahopoštovanjem i čuđenjem Hristovu misiju u svetu. Oni se dive ljubavi koja ga je pokrenula da sebe prinese na žrtvu za grehe ljudi. Međutim, kako nemarno ljudska bića postupaju prema onima koji su kupljeni Njegovom krvlju? {EP 364.5}
*****
Mi ne treba da počnemo pokušavajući da volimo jedan drugoga. {EP 364.6}
Hristova ljubav u srcu je sve što nam je potrebno. Kada se naše ja izgubi u Hristu, istinska ljubav se spontano budi. {EP 365.1}
Naša pobeda je u stpljivom podnošenju. Strpljivost u službi donosi odmor duši. Preko poniznih, vrednih i vernih radnika unapređuje se dobro Izrailja. Reč ljubavi i ohrabrenja učiniće više da se suzbije nagli temperament i svojeglavo raspoloženje, nego iznalaženje grešaka i sve kritike kojima možete obasuti grešnika. {EP 365.2}
Učiteljeva poruka se mora objaviti u Učiteljevom duhu. Naša jedina sigurnost je u držanju naših misli i nagona pod vlašću velikog Učitelja. Božji anđeli će svakom iskrenom radniku dati bogato iskustvo u tome. Vrlina poniznosti će oblikovati naše reči u izraze hristolike nežnosti. (7T 265.266) {EP 365.3}

CRKVENA DISCIPLINA

U postupanju prema zalutalim vernicima Crkve, Božji narod treba pažljivo da sledi uputstva koja je Spasitelj dao u osamnaestom poglavlju Jevanđelja po Mateju (Matej 18,15-18). {EP 365.4}
Ljudska bića su Hristovo vlasništvo, koje je On otkupio po beskrajno visokoj ceni, i koja su vezana uz Njega ljubavlju koju su On sam i Otac pokazali prema njima. Kako bismo pažljivi morali da budemo u svom postupanju jedni prema drugima? Ljudi nemaju prava da pretpostavljaju zlo kada misle o svojim bližnjima. Vernici Crkve nemaju pravo da slede svoje pobude i sklonosti u postupanju prema vernicima koji su pogrešili. Oni ne bi smeli ni da izraze svoje predrasude o onima koji su pogrešili; jer na taj način stavljaju kvasac zla u misli drugih ljudi. Izveštaji nepovoljni po brata ili sestru u crkvi prenose se od jednog do drugog. Čine se greške i nanosi nepravda zbog nespremnosti nekih da slede uputstva koja nam je dao Gospod Isus. {EP 365.5}
“Ako li ti sagreši brat tvoj”, kaže Hristos, “idi i pokaraj ga među sobom i njim samim!” Ne govori drugima o greški, jer će se glasovi širiti od jedne do druge osobe, dok cela crkva ne bude navedena da trpi. Rešite problem “među sobom i njim samijem”. To je Božji plan! {EP 365.6}
“Ne idi odmah da se preš, gledaj šta bi činio na posletku ako bi te osramotio brat tvoj. Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tuđe tajne ne otkrivaj.” (Priče 25,8.9) Ne trpi greh na svom bratu, ali ga ne objavljuj, jer ćeš takosamo povećati problem, i ukor će izgledati sličan osveti. Popravljaj ga na način opisan u Božjoj Reči. {EP 365.7}
Nemoj dozvoliti da se odbojnost pretvori u zlobu. Nemoj dozvoliti rani da se zagnoji i da pukne u otrovnim rečima, koje zagađuju misli onih koji ih slušaju. Nemoj dozvoliti ogorčenim mislima da nastave da ispunjavaju tvoj um i njegov. Idi svom bratu i u poniznosti i iskrenosti i razgovaraj s njim o problemu. {EP 366.1}
Bez obzira na karakter uvrede, ne menja se plan koji je Bog načinio za rešavanje nesporazuma i ličnih uvreda. Govoriti u Hristovom duhu s onim koji je pogrešio, često rešava sve teškoće. Idi onome ko je pogrešio, sa srcem punim Hristove ljubavi i saučešća, i potrudi se da rešiš nesporazum. Razgovaraj s njim smireno i tiho. Neka nijedna gnevna reč ne siđe sa tvojih usana. Govori tako da utičeš na njegovo bolje rasuđivanje. Imaj na umu reči: “Neka se zna da će onaj koji obrati grešnika s krivoga puta njegova spasti dušu od smrti i pokriti mnoštvo greha.” (Jakov 5,20) {EP 366.2}
Odnesi svom bratu lek koji će izlečiti bolest otuđenja. Učini svoj deo u pomaganju svom bratu. Zbog mira i jedinstva u crkvi, smatraj svojom prednošću kao i dužnošću da to učiniš. Ako te bude saslušao, zadobio si ga kao prijatelja. {EP 366.3}
Celo Nebo je zainteresovano za razgovor između onog ko je bio povređen i onog ko je učinio grešku. Ako onaj ko je pogrešio prihvati ukor upućen u Hristovoj ljubavi, ako prizna svoju grešku i zatraži oproštenje od Boga i svoga brata, nebeska svetlost će ispuniti njegovo srce. Sukob je završen; prijateljstvo i poverenje ponovo uspostavljeno. Ulje ljubavi uklonilo je bol izazvan zlom; Božji Duh je povezao srce sa srcem; na Nebu odjekuje muzika zbog jedinstva koje je uspostavljeno. {EP 366.4}
Kada oni koji su se sjedinili u hrišćanskom zajedništvu upute molitvu Bogu, obavezuju se da će postupati pravedno, da će voleti milost i hoditi ponizno pred Bogom, veliki blagoslov se izliva na njih. Ako su uvredili i nekog drugog, nastavljaju delo pokajanja, priznanja i popravljanja, potpuno odlučni da čine dobro jedan drugom. I to je ispunjavanje Hristovog zakona. {EP 366.5}
“Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka.” Uzmi sa sobom one koji su duhovni, i razgovaraj sa onim ko je pogrešio o zlu koje je učinjeno. On se može pokoriti zajedničkom pozivu svoje braće. Kada bude video kakvo je njihovo zajedničko mišljenje o problemu, možda će se dogoditi da se i njegove misli promene. {EP 367.1}
“Ako li i njih ne posluša” šta tada treba činiti? Treba li da nekolicina vernika na sednici odbora preuzme na sebe odgovonost da isključi brata koji je pogrešio? “Ako li njih ne posluša kaži crkvi!” Neka, dakle, crkva preduzme mere da reši problem između svojih vernika. {EP 367.2}
“Ako li ne posluša ni crkve, da ti bude kao nenabožac i carinik.” Ako zalutali vernik ne želi da posluša ni glas crkve, ako odbaci sve napore koji su preduzeti da ga se pridobije, na crkvi počiva odgovornost da ga odvoji od zajednice. Njegovo ime tada treba da bude izbrisano iz crkvenih knjiga. {EP 367.3}
Nijedan crkveni službenik ne treba da savetuje, nijedan odbor da preporuči, niti bilo koja crkva da izglasa da se ime zalutalog vernika izbriše iz crkvenih knjiga, sve dok se uputstvo koje je Hristos dao ne sprovede u celosti. Kada to bude učinjeno, crkva je oprala sebe pred Bogom. Zlo je moralo da se objavi onakvo kakvo jeste i moralo je da se ukloni tako da se više ne širi. Zdravlje i neporočnost crkve se morala sačuvati tako da ona može da stane pred Boga neokaljana, odevena u ruho Hristove pravednosti. {EP 367.4}
Ukoliko se onaj ko je pogrešio pokaje i podredi Hristovoj disciplini, treba mu dati još jednu priliku. Pa čak i u slučaju da se ne pokaje, čak i ako ostane izvan crkve, Božje sluge i dalje imaju zadatak da rade za njega. Oni treba ozbiljno da se potrude da ga navedu na pokajanje. I makoliko težak bio njegov prestup, ako se pokori delovanju Svetog Duha, i ako priznanjem i odbacivanjem svog greha pruži dokaz pokajanja, treba mu oprostiti i dobrodošlicom pozdraviti njegov povratak u tor. Njegova braća treba da ga ohrabre na pravi način, ponašajući se prema njemu onako kako bi želeli da se drugi prema njima ponašaju da su se našli na njegovom mestu, naravno, čuvajući sebe da ne padnu u iskušenje. {EP 367.5}
Hristos je nastavio: “Jer vam kažem zaista: što god svežete na zemlji biće svezano na Nebu, i što god razrešite na zemlji biće razdriješeno na nebu.” {EP 368.1}
Ova izjava je zadržala svoju snagu u sva vremena. Crkvi je predana vlast da deluje u Hristovo ime. Ona je Božje oruđe za čuvanje reda i discipline među Njegovim narodom. Na nju je Gospod preneo pravo da rešava sva pitanja koja se odnose na njeno blagostanje, neporočnost i red. Na njoj počiva odgovornost da izdvaja iz svog zajedništva one koji su nedostojni, koji svojim nehrišćanskim ponašanjem mogu da nanesu sramotu istini. Šta god da Crkva čini u skladu s uputstvima datim u Božjoj Reči, biće potvrđeno na Nebu. {EP 368.2}

Oproštenje greha

Hristos je rekao: “Kojima oprostite grehe, oprostiće im se, i kojima zadržite, zadržaće se.” (Jovan 20,23) Hristos ovde nikome ne daje pravo da donosi sudove o drugom. U besedi na Gori, On je to i zabranio. To pravo pripada jedino Bogu. Međutim, na Crkvu u njenom organizovanom obliku Bog je položio odgovornost da se stara o svojim pojedinačnim vernicima. Prema onima koji upadnu u greh, Crkva ima dužnost da ih opomene, pouči i, ukoliko bude moguće, vrati na pravi put. Gospod kaže: “Pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem!” (2. Timotiju 4,2) {EP 368.3}
Postupajte savesno prema prestupu. Opomenite svaku dušu da je u opasnosti. Nikome ne dozvolite da vara samog sebe. Nazovite greh njegovim pravim imenom. Objavite šta je Gospod rekao o laganju, kršenju Subote, krađi, idolopoklonstvu i svakom drugom zlu. “Da oni koji takova čine neće naslediti carstva Božjega.” (Galatima 5,2) Ukoliko ostanu uporni u grehu, ocena koju izreknete iz Božje Reči izrečena im je i na Nebu. Izabravši da greše, oni su odbacili Hrista; Crkva mora da pokaže da ne odobrava njihova dela ili će i ona sama osramotiti svog Gospoda. Ona mora da kaže o grehu ono isto što Bog kaže o njemu. Ona mora da postupa prema grehu onako kako Gospod traži, i njeno delovanje biće prihvaćeno na Nebu. Onaj ko prezire autoritet Crkve, prezire i autoritet samog Hrista. {EP 368.4}
Međutim, postoji i svetlija strana slike: “Kojima oprostite grehe, oprostiće im se!” Neka vam ta misao bude na prvom mestu. U radu sa zalutalima, neka svako oko bude usmereno prema Hristu. Neka se pastiri nežno staraju o stadu Gospodnje paše. Neka zalutalima govore o Spasiteljevoj milosti oproštenja. Neka ohrabre grešnika da se pokaje i da veruje u Onog koji može da oprosti. Neka kažu, pozivajući se na autoritet Božje Reči: “Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde.” (1. Jovanova 1,9) Svi koji se kaju dobijaju obećanje: “Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.” (Mihej 7,19) {EP 369.1}
Neka Crkva pokajanje grešnika prihvati zahvalnim srcem. Neka se pokajnik izvede iz tame neverovanja na svetlost vere i pravednosti. Neka se njegova drhtava ruka stavi u Isusovu ruku punu ljubavi. I takvo oproštenje biće potvrđeno na Nebu. (DA 805.806) {EP 369.2}

ZA DALJE PROUČAVANJE

Razni darovi
AA 269-280.
Jedinstvo u raznolikosti
1T 323.324
5T 722-726
8T 174.175
9T 179-194. 195-198
AA 273-280.399-406.
Duh nezavisnosti
1T 207
3T 66.414-424
5T 238
9T 270-284
AA 163-165.188-200.399-406.
Staranje o onima koji se bore s teškoćama
4T 238
5T 298-303
PP 386.
Razumite jedni druge
1T 383
3T 93.94
4T 66.485-489
5T 341-348
9T 223.224
MH 493-496
COL 185-197.385-389.
Crkvena disciplina
1T 164-168.214-216
3T 99-109.113-116.186-188.196.265-269
4T 268.269.515-517; 5T 147.241.615-617
7T 260-264
Ed. 88-92
MH 161-170.493-496
MH 161-170.493-496
COL 70-75. 243-251
DA 437-442.652-661.807-817
AA 515.516.


Pretraživanje

Knjige Elen Vajt

Elen Vajt citati

Facebook
Ako si na facebooku i želiš da skoro svakodnevno čitaš citate od Elen Vajt i da ih komentarišeš, možeš se sprijateljiti sa Elen Vajt citati