ZAVRŠNE REČI

“A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine njegove.” (Efescima 6,10)

SILA ZA SLUŽBU

U ovim danima opasnosti, Crkvi je potrebna vojska radnika koji su se, slično Pavlu, pripremili za korisnu službu, koji su stekli duboko iskustvo u onome što je Božje i koji su ispunjeni ozbiljnošću i revnošću. Posvećeni, požrtvovani ljudi su neophodni — ljudi koji neće izbegavati nevolje i odgovornosti; ljudi koji su hrabri i pošteni; ljudi u čijim srcima je Hristos “nada slave” i koji će, usana očišćenim svetim ognjem, “propovedati reč”! Zbog nedostatka takvih ljudi Božje delo vene, i kobne zablude, kao smrtonosni otrov, potkopavaju moral i uništavaju nadu velikog dela ljudskog roda. (AA 507) {EP 371.1}
*****
Oni koji su ljudi u Božjim očima i koji su kao takvi zapisani u nebeskim knjigama, to su oni koji, kao Danilo, neguju svaku sposobnost na takav način da najbolje predstavlja Božje carstvo svetu koji je ogrezao u bezakonju. Napredovanje u znanju je bitno; jer kada se upotrebi u Božjem delu, znanje je sila na dobro. Svetu su potrebni ljudi misli, ljudi načela, ljudi koji neprestano rastu u razumevanju i rasuđivanju. Štampi su potrebni ljudi koji će je upotrebiti na najveću korist, tako da istina može da dobije krila kojima će odleteti u svaki narod, i jezik, i pleme. {EP 371.2}
*****
Hristos nam zapoveda: “Iziđi na puteve i među ograde te nateraj da dođu da mi se napuni kuća!” (Luka 14,23) Poslušni toj reči, mi moramo poći neznabošcima koji žive u našoj blizini, ali i onima koji su daleko od nas. “Carinici i bludnice” moraju da čuju Spasiteljev poziv. Ljubaznošću i strpljivošću Njegovih vesnika, poziv postaje sila koja nagoni i uzdiže one koji su potonuli u najniže dubine greha. {EP 372.1}
Hrišćanske pobude zahtevaju da radimo s upornom namerom, s neumrlom zainteresovanošću i sa sve većom upornošću za duše koje sotona pokušava da uništi. Ništa ne sme da ohladi ozbiljnu, čežnjivu energiju za spasenje izgubljenih. {EP 372.2}
Zapazite kako se kroz Božju Reč pokazuje duh hitnosti da se pozovu ljudi i žene da dođu Hristu. Mi moramo iskoristiti svaku mogućnost koja nam se pruža da javno i privatno iznesemo svaki dokaz, da pokrenemo svaku pobudu da privučemo ljude Spasitelju. Svom svojom snagom moramo ih pozivati da gledaju na Isusa i da prihvate Njegov život samoodricanja i žrtve. Moramo im pokazati da očekujemo od njih da obraduju Hristovo srce time što će se poslužiti svakim od Njegovih darova da proslave Njegovo ime. (MH 164.165) {EP 372.3}
Nije dužina vremena koje provodimo na radu, već naša dragovoljnost i vernost u radu, ono što ga čini prihvatljivim u Božjim očima. U svoj našoj službi zahteva se potpuna predanost naše ličnosti. Najmanja dužnost, obavljena iskreno i požrtvovano, ugodnija je Bogu i od najvećeg dela koje bi bilo protkano sebičnošću. On gleda da vidi koliko Hristovog duha gajimo, koliko sličnosti sa Hristom naše delo pokazuje. On mnogo više ceni ljubav i vernost s kojom radimo nego količinu posla koji smo obavili. {EP 372.4}
Jedino kada je sebičnost mrtva, kada je borba oko prvenstva iskorenjena, kada zahvalnost ispunjava srce, kada ljubav čini da život postane miomirisan — jedino tada Hristos stanuje u našoj duši i mi bivamo priznati kao Božji saradnici. (COL 402) {EP 372.5}
*****
Od svih ljudi u svetu, reformatori moraju da budu najnesebičniji, najljubazniji, najuslužniji. U njihovom životu treba da se vidi istinska dobrota izražena nesebičnim delima. Radnik kome nedostaje učtivost, koji pokazuje nestrpljivost prema neznanju ili svojeglavosti drugih, koji govori prenagljeno ili postupa nepromišljeno, može da zatvori pristup srcima tako da im se više nikada ne može približiti. {EP 372.6}
I kao što rosa ili blaga kiša padaju na sasušene biljke, neka i vaše reči padaju nežno kada se trudite da spasete duše od zablude. Božji plan je da se prvo približite srcu. Istinu treba da izgovaramo u ljubavi, oslanjajući se na Njega koji će nam dati snage da reformišemo život. Sveti Duh će učiniti da reči izgovorene u ljubavi deluju na dušu. {EP 373.1}
Po svojoj prirodi mi smo samouvereni i usmereni na sebe i. Međutim, kada naučimo pouke kojima Hristos želi da nas nauči, mi postajemo učesnici u Njegovoj prirodi; mi živimo Njegovim životom. Prekrasni primer Isusa Hrista, nenadmašna nežnost s kojom se približavao osećanjima drugih, plačući s onima koji plaču, radujući se s onima koji su radosni, mora da ima dubok uticaj na karakter svih onih koji ga iskreno slede. Ljubaznim rečima i delima oni će se truditi da olakšaju put svakoj umornoj nozi. (MH 157.158) {EP 373.2}
*****
Najviše delo vaspitanja nije samo da prenese znanje, već i onu životvornu energiju koja se prima dodirom uma s umom i duše s dušom. Samo život može da začne život. Kakvu su, prednost imali oni koji su se tri i po godine svakodnevno družili s božanskim životom iz koga su dolazili životni podsticaji, koji su donosili blagoslov svetu. Više od svih Njegovih pratilaca, Jovan, voljeni učenik, prepuštao se sili tog čudesnog života. On kaže: “I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama.” (1. Jovanova 1,2) “I od punosti njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.” (Jovan 1,16) {EP 373.3}
U apostolima našeg Gospoda nije bilo ničeg što bi moglo da im donese slavu. Bilo je očigledno da je uspeh njihovog rada zavisio jedino od Boga. Život tih ljudi, karakter koji su oblikovali, i veliko delo koje je Bog obavio preko njih, svedoče o tome šta će On učiniti za sve koji su poučljivi i spremni da ga poslušaju. (DA 250) {EP 373.4}
*****
Pre slave ide smernost. Da popuni visoka mesta među ljudima, Nebo bira radnike koji, slično Jovanu Krstitelju, zauzimaju skromna mesta pred Bogom. Učenik, najsličniji detetu, ujedno je i najuspešniji u radu za Boga. Nebeske sile mogu da sarađuju sa onim koji ne teži da uzdigne sebe, već da spase duše. Onaj ko najdublje oseća potrebu za božanskom pomoći, zatražiće je, i Sveti Duh će mu dati priliku da pogleda na Isusa i da tako ojača i uzdigne svoju dušu. Posle razgovora sa Isusom odlaziće da radi za one koji ginu u svojim gresima. On je pomazan za svoju misiju; i uspeva tamo gde većina učenih i intelektualno mudrih ljudi doživljava poraz. (DA 436) {EP 374.1}
*****
Onaj ko poziva ljude na pokajanje mora da razgovara s Bogom u molitvi. On mora da prione uz Svemogućeg, govoreći: “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš. Daj mi snage da zadobijam duše za Hrista!” {EP 374.2}
*****
Pavle kaže: “Jer kada sam slab, onda sam silan!” (2. Korinćanima 12,10) Kada shvatimo svoju slabost, učimo da se oslanjamo na silu koja nije u nama. Ništa ne može tako da obuzme srce kao trajna svest o našoj odgovornosti pred Bogom. Ništa ne prodire tako duboko do najdubljih pobuda ponašanja, kao svest o Hristovoj ljubavi koja oprašta grehe. Mi moramo da dođemo u dodir s Bogom da bismo mogli da budemo nadahnuti Njegovim Svetim Duhom, koji će nas osposobiti da uspostavimo vezu s bližnjima. {EP 374.3}
A onda se radujte što ste se preko Hrista povezali s Bogom, postali pripadnici nebeske porodice. Kada budete gledali iznad sebe, imećete trajnu svest o slabosti ljudskog roda. Što se manje budete bavili sobom, to će određenije i potpunije biti vaše shvatanje savršenstva vašeg Spasitelja. Što se bliže budete povezali s Izvorom svetlosti i sile, obasjavaće vas veća svetlost i dobijaćete veću silu da radite za Boga. (DA 493) {EP 374.4}
*****
Ništa nam u našem radu nije potrebnije od praktičnih rezultata naših razgovora s Bogom. Mi svojim svakodnevnim životom treba da pokazujemo da imamo mir i odmor u Spasitelju. Njegov mir u srcu blistaće s našeg lica. On će našem glasu davati moć osvedočavanja. Razgovor s Bogom oplemeniće naš karakter i ceo život. Ljudi će shvatiti, kao i kod prvih učenika, da smo bili sa Isusom. To će radniku dati silu kakvu mu ništa drugo ne bi moglo dati. On ne sme da dozvoli sebi da bude lišen te sile. {EP 375.1}
Mi moramo da živimo dvostrukim životom — životom misli i dela, tihe molitve i ozbiljnog rada. Snaga koju ćemo primati iz razgovora s Bogom, sjedinjena sa ozbiljnim naporom da obučimo svoj um da bude promišljen i brižan, priprema nas za naše svakodnevne dužnosti i čuva naš duševni mir u svim okolnostima, ma koliko bile teške. (MH 512) {EP 375.2}
*****
Odanom radniku čudesnu utehu pruža znanje da je čak i Hristos u toku svog života na Zemlji svakog dana tražio od svog Oca svežu zalihu neophodne blagodati; i da je posle tih razgovora s Bogom odlazio da jača i blagosilja druge. {EP 375.3}
Pogledaj Božjeg Sina u molitvi svome Ocu! Iako je Božji Sin, jačao je svoju veru molitvom, razgovarajući s Nebom skupljao je snagu da se odupre zlu i da služi potrebama ljudi. Kao Stariji Brat našeg roda, On zna potrebe onih koji, opterećeni slabostima i živeći u svetu greha i iskušenja, i dalje žele da mu služe. On zna da su vesnici za koje smatra da su pogodni da ih pošalje slabi, grešni ljudi; ali svima, koji se potpuno predaju Njegovoj službi, obećava božansku pomoć. Njegov primer je osiguranje svima da je ozbiljna, istrajna molitva Bogu u veri — veri koja navodi na potpuno oslanjanje na Boga i neograničeno posvećenje Njegovom delu —dovoljna da ljudima osigura pomoć Svetog Duha u borbi protiv greha. {EP 375.4}
Svaki radnik koji sledi primer Isusa Hrista biće spreman da primi i upotrebi silu koju je Bog obećao svojoj Crkvi za sazrevanje žetve zemaljske. Iz jutra u jutro, dok vesnici Jevanđelja kleče pred Gospodom i obnavljaju svoj zavet vernosti Njemu, On će im osiguravati prisutnost svog Duha s njegovom oživljavajućom, posvećujućom snagom. I dok budu odlazili na svoje svakodnevne dužnosti, imaće obećanje da ih nevidljiva sila Svetog Duha osposobljava da budu “Bogu pomagači”. (AA 56) {EP 376.1}

NAGRADA ZA SLUŽBU

Hristos je rekao: “Kada daješ objed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi i oni kada tebe pozvali i vratili ti. Nego, kada činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome i slepe, i blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrseniju prvedneh.” (Luka 14,12-14) {EP 376.2}
Ovim rečima Hristos ističe razliku između sebičnih običaja sveta i nesebične službe kojoj je On poslužio kao primer u svom životu. Za takvu službu On ne nudi nagradu u svetovnom dobitku ili priznanju. Ali zato dodaje: “Nego će ti se vratiti o vaskrseniju pravednih!” Tada će se pokazati rezultati svakog života i svaki pojedinac će požnjeti ono što je posejao. {EP 376.3}
Svakom radniku za Boga ova misao treba da bude podsticaj i ohrabrenje. U ovom životu naš rad za Boga često izgleda skoro potpuno besplodan. Naši napori na činimo dobro mogu da budu ozbiljni i istrajni, ali nama, možda, neće biti dozvoljeno da vidimo njegove rezultate. Nama može izgledati da su naši napori bili potpuno uzaludni. Međutim, Spasietelj nas uverava da je naše delo zapaženo na Nebu i da nagrada ne može izostati. Apostol Pavle, nadahnut Svetim Duhom, kaže: “A dobro činiti da vam se ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti, ako se ne umorimo!” (Galatima 6,9) U spisima psalmiste čitamo: “Ide i plače koji nosi seme da seje; poći će s pesmom noseći snopove svoje!” (Psalam 126,6) {EP 376.4}
Iako se velika konačna nagrada daje prilikom Hristovog dolaska, služba Bogu iz čistoga srca donosi nagradu, čak i u ovom životu. Radnik će morati da se suoči s preprekama, protivljenjem, gorkim razočaranjima od kojih se lomi srce. On možda neće ni videti plodove svog teškoga rada. Ali, suočen sa svim tim, on u samom svom radu nalazi blagoslovenu nagradu. Svi koji predaju sebe Bogu, koji nesebično služe ljudskom rodu, sarađuju s Gospodom slave. Ta misao zaslađuje sve napore, ona budi volju, daje snagu duhu da se suoči sa svime što ga može zadesiti. Radeći s nesebičnim srcem, oplemenjeni time što učestvuju u svim Hristovim stradanjima, deleći s Njim njegove naklonosti, oni pomažu da se podigne plima Njegove radosti i da se donese čast i slava Njegovom uzdišenom imenu. U zajedništvu s Bogom, sa Hristom i sa svetim anđelima, oni su okruženi nebeskom atmosferom, atmosferom koja donosi zdravlje njihovom telu, živahnost njihovom intelektu i radost njihovoj duši. {EP 376.5}
Svi koji celo svoje telo, duh i dušu posvete Gospodnjoj službi neprestano će dobijati nove zalihe fizičke, mentalne i duhovne sile. Neiscrpne riznice Neba stoje im na raspolaganju. Hristos im daje dah svoga Duha, život svoga života. Sveti Duh daje svoje najveće snage da deluju u srcu i u umu. {EP 377.1}
“Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, i slava Gospodnja biće ti zadnja straža. Tada ćeš prizivati i Gospod će te čuti, vikaćeš i reći će: evo me!” “Tada će zasjati u tami videlo tvoje, i tama će tvoja biti kao podne, jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven, i kao izvor kojemu voda ne presiše.” (Isaija 58,8-11) {EP 377.2}
Bog je onima koji služe potrebama Njegovih nevoljnih dao mnoga obećanja. On kaže: “Blago onome koji razume ništega. Gospod će ga izbaviti u zli dan. Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na Zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim. Gospod će ga ukrepiti bolna na odru. Sasvim menjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj!” (Psalam 41,1-3) “Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu!” (Psalam 37,3) “Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svojega i biće pune žitnice tvoje obilja i presipaće se vino iz kaca tvojih.” (Priče 3,9.10) “Jedan prosipa i sve više ima, a drugi tvrduje suviše i sve je siromašniji.” (Priče 11,24). “Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo!” (Priče 19,17) “Podašna ruka biva bogatija i ko napaja i sam će biti napojen!” (Priče 11,25) {EP 377.3}
Iako veliki deo roda njihovih napora neće biti vidljiv u ovom životu, Božji radnici imaju Njegovo sigurno obećanje o konačnom uspehu. Kao Otkupitelj sveta, Hristos se neprestano suočavao s prividnim promašajima. Izgledalo je kao da uspeva na obavi samo deo posla koji je čeznuo da obavi u delu uzdizanja i spasavanja. Sotonske sile su neprestano radile da mu prepreče put. Međutim, On se nije dao obeshrabriti. Uvek je pred dobom gledao rezultate svoje misije. On je znao da će istina na kraju pobediti u sukobu sa zlom, pa je govorio svojim učenicima: “Ovo vam kazah da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju, ali, ne bojte se, jer Ja nadvladah svet.” (Jovan 16,33) Život Hristovih sledbenika treba da bude sličan Njegovom, niz neprekidnih pobeda — pobeda koje se ovde neće videti kao pobede, ali koje će biti priznate kao pobede u velikom budućem svetu. {EP 378.1}
Oni koji rade za dobro drugih rade u zajedništvu s nebeskim anđelima. Oni se neprekidno nalaze u njihovom društvu, uživaju njihovu neprestanu podršku. Anđeli svetlosti i sile stalno se nalaze u njihovoj blizini da ih zaštite, uteše, izleče, pouče i nadahnu. Najviše obrazovanje, prava kultura, najuzvišenija služba moguća ljudskom stvorenju u ovom svetu, postaje njihova. {EP 378.2}
Često naš milostivi Otac hrabri svoju decu i jača njihovu veru dozvoljavajući im da ovde vide dokaze sile Njegove blagodati na srcima u životu onih sa kojima rade. “Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putovi Moji putovi, veli Gospod. Nego koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su putovi Moji viši od vaših putova, i misli Moje od vaših misli. Jer kako pada dažd ili snijeg s neba i ne vraća se onamo, nego natapa zemlju i čini da rađa i da se zeleni, da daje semena da se seje i hljeba da se jede, tako će biti reč Moja kada iziđe iz Mojih usta: neće se vratiti k Meni prazna, nego će učiniti što Mi je drago i srećno će svršiti na što je pošljem. Jer ćete s veseljem izaći i u miru ćete biti vođeni; gore i bregovi pevaće pred vama od radosti i sva će drveta poljska pljeskati rukama. Mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta; i to će biti Gospodu u slavu, za večan znak, kojega neće nestati.” (Isaija 55,8-13) {EP 378.3}
U preobražavanju karaktera, u odbacivanju zlih strasti, u razvoju skladnih vrlina Božjeg Svetog Duha, mi vidimo ispunjenje obećanja: “Mesto trnja niknuće jela; mesto koprive niknuće mirta!” Mi gledamo tako se tome raduje životna pustnja i kako “procvetava kao ruža” (Isaija 35,1). {EP 379.1}
Hristos se raduje da uzme, prividno, beznadežan materijal, one koje je sotona unizio i preko kojih je radio, i da ih pretvoti u podanike svoje blagodati. On se raduje da ih oslobodi patnji. On čini da Njegove sluge postanu Njegova oruđa za dovršenje Njegovog dela i da u njegovom uspehu, već u ovom životu, nađu svoju dragocenu nagradu. {EP 379.2}
Međutim, šta je ona kada se uporedi s radošću koja će biti u veliki dan konačnog obračuna? “Tako sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu, sada poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.” (1. Korinćanima 13,12) {EP 379.3}
Hristovi radnici dobijaju nagradu da uđu u Njegovu radost. Ta radost, koju i sam Hristos očekuje s velikom čežnjom, predstavljena je u Njegovom zahtevu koji je uputio svom Ocu: “Hoću da i oni koje si mi dao budu sa Mnom gde sam Ja, da vide slavu Moju koju si Mi dao, jer si imao ljubav k Meni pre postanja sveta!” (Jovan 17,24) {EP 379.4}
Anđeli su čekali da pozdrave Isusa, kada se On uzdizao posle svoga vaskrsenja. Nebeske čete su čeznule da ponovo pozdrave svog voljenog Zapovednika, koji se vratio iz tamnice smrti. Željno su se okupljali oko Njega kada je prošao kroz vrata Neba. Međutim, On ih je vratio. Njegovo srce je bilo sa usamljenom, ožalošćenom grupom učenika koje je ostavio na Maslinskoj gori. On je i dalje bio sa svojom decom koja se bore na Zemlji, i kojima tek predstoji bitka s neprijateljem. On kaže: “Hoću da i oni koje si Mi dao budu sa Mnom gde sam Ja!” {EP 379.5}
Hristovi otkupljeni su Njegovi dragulji, Njegovo dragoceno i posebno blago. “Jer će se kao kamenje u vencu podignuti u zemlji njegovoj” (Zaharija 9,16) — “koje je bogatstvo slave nasledstva njegova u svetima.” (Efescima 1,18) U njima će videti “trud duše svoje i nasitiće se, pravedni sluga moj!” (Isaija 53,11) {EP 379.6}
I zar se Njegovi radnici neće radovati kada i oni budu videli plod svog rada? Apostol Pavle, pišući obraćenicima u Solunu, kaže: “Jer ko je naš nad ili radost ili venac slave? Niste li i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o Njegovu dolasku? Jer ste vi naša slava i radost.” (1. Solunjanima 2,19.20) On opominje i vernike u Filibi da budu “pravi i celi”, da “svetlite kao videla u svetu, pridržavajući reč života, na moju hvalu u dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud.” (Filibljanima 2,15.16) {EP 380.1}
Svaki podsticaj Svetog Duha, koji navodi ljude na dobro, koji ih vraća Bogu, zapisan je u knjigama na Nebu, i u onaj veliki Božji dan svako ko je sebe predao na raspolaganje Svetom Duhu kao Njegovo oruđe, dobiće priliku da vidi šta je postigao svojim životom. {EP 380.2}
Biće to divno kada se nizovi svetog uticaja, s njihovim dragocenim rezultatima, budu prikazali. Kakva će biti zahvalnost duša s kojima ćemo se sresti u nebeskim dvorovima, kada budu saznale kakav je interes pun saučešća i ljubavi bio uložen u njihovo spasenje! Sva slava, hvala i čast biće data Bogu i Jagnjetu za naše otkupljenje; ali, Božja slava neće biti umanjena kada se bude izražavala zahvalnost oruđima kojima se poslužio da bi spasao duše koje su propadale. {EP 380.3}
Otkupljeni će se sresti sa onima čiju su pažnju usmerili na uzdignutog Spasitelja i prepoznaće ih. Kakve će blagoslovene razgovore voditi s tim dušama! “Bio sam grešnik”, govoriće se tada, “bez Boga i bez nade u svetu; i ti si mi pristupio i skrenuo si moju pažnju na dragocenog Spasitelja kao na moju jedinu nadu. I ja sam poverovao u Njega. Pokajao sam se za svoje grehe, i bio sam primljen da sedim sa svim Njegovim svetima u nebeskim stanovima.” Drugi će kazati: “Bio sam neznabožac u zemlji neznabožaca. Ti si ostavio svoje prijatelje i udoban dom i došao si da me naučiš kako da nađem Isusa i da poverujem u Njega kao u svog jedinog Spasitelja i Boga. Uništio sam svoje idole, i počeo sam se klanjati Bogu, a sada ga gledam licem u lice. Spasen sam, spasen za svu večnost da večno gledam Onoga koga volim. Onda sam ga gledao samo očima vere, a sada Ga gledam kao što jeste. Sada mogu da izrazi svoju zahvalnost za spas od mojih greha.” {EP 380.4}
Drugi će izraziti svoju zahvalnost onima koji su hranili gladne i odevali neodevene. “Kada je očajanje držalo moju dušu u tamnici neverstva, Gospod je tebe poslao k meni da mi uputiš reči nade i utehe. Ti si mi doneo hrane za moje telo i otvorio si mi Božju Reč, pomažući mi da shvatim svoje duhovne potrebe. Ponašao si se prema meni kao prema bratu. Saučestvovao si sa mnom u mojim žalostima, pomogao si da ozdravi moja ranjena duša, tako da sam mogao da prepoznam Hristovu ruku koja se ispružila da me spase. U mom neznanju strpljivo si me poučavao da imam Oca na Nebu, koji me voli. Čitao mi mi dragocena Božja obećanja u Njegovoj Reči. Ti si nadahnuo u meni veru da će me On spasti. Moje srce je bilo omekšano, pokoreno, slomljeno, dok sam razmišljao o žrtvi koju je Hristos prineo za mene. Postao sam gladan hleba života, i istina je postala dragocena mojoj duši. I evo mene, spasenog, večno spasenog, da živim u Njegovoj prisutnosti, i da slavim Onog ko je dao svoj život za mene.” {EP 381.1}
Kakve li će radosti biti kada otkupljeni budu sreli i pozdravili one koji su nosili odgovornost za njih. I oni koji su živeli, ne zato da ugode sebi, već da budu na blagoslov nesrećnima koji su imali tako malo blagoslova — kako će njihovo srce kucati zadovoljno! Oni će shvatiti obećanje: “I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti, nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih!” (Luka 14,14) {EP 381.2}
“Tada ćeš se veseliti u Gospodu i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca tvojega; jer usta Gospodnja rekoše.” (Isaija 58,14) (6T 305-312) {EP 381.3}

ZA DALJE PROUČAVANJE

Sila za službu
6T 443.444
9T 28.29.40.141-143
Ed. 51-70
DA 249-251.416.417
MH 58.139-160.503-516
COL 36-43.336.337
AA 205.241.242.464.465.478.484.514-528.539-556.564-567
Counsels 409.410.509.510.513.
Nagrada za službu
Ed. 305-309
DA 223-225.312.328-332.369-371.623.624.827.828
COL 58-61.397-404
AA 601.602.


Pretraživanje

Knjige Elen Vajt

Elen Vajt citati

Facebook
Ako si na facebooku i želiš da skoro svakodnevno čitaš citate od Elen Vajt i da ih komentarišeš, možeš se sprijateljiti sa Elen Vajt citati