Saosećanje i naklonost u porodici

Dragi brate i sestro C, vaš slučaj mi je pokazan u viziji. Prema onome što mi je pokazano, vaš život predstavlja kobnu zabludu. Brate C, ti si po svojoj naravi nezadovoljan. I pošto si sam nesrećan, ne možeš ni druge učiniti srećnima. Naklonost, nežnost i ljubav nisu tvoje osobine.
Tvoja supruga celog svog života u braku čezne za saosećanjem. Tvoj bračni život je veoma sličan pustinji, sa tek ponekom zelenom oazom za koju su vezane prijatne uspomene. Nije sve moralo da bude tako.
Ljubavi koja se ne ispoljava u vidljivim postupcima u stvari i nema, kao što nema ni vatre koja bi mogla stalno da gori bez goriva. Ti si, brate C, uvek smatrao da ti je ispod dostojanstva da rečima ljubaznosti i nežnom pažnjom pokažeš ljubav prema svojoj ženi. Tvoje raspoloženje je veoma promenljivo, i na tebe mnogo utiče spoljno okruženje. Ti ne uviđaš koliko je pogrešno i Bogu mrsko što dopuštaš da su ti misli stalno obuzete svetovnim brigama i onda sve to unosiš u svoju porodicu, uvodeći na taj način neprijatelja u svoj dom. Veoma si lako otvorio vrata za sve to, ali ti neće biti nimalo lako da ih zatvoriš. Veoma je teško isterati neprijatelja kada ga jednom pustiš unutra. Svoje poslovne brige i zbunjenosti ostavi na radnom mestu, i u porodicu dodi uvek vedra lica, donoseći sobom saosećanje, nežnost i ljubav. To će za tvoju suprugu biti mnogo blagotvornije nego što trošiš novac na lekare i medikamente za nju. To donosi zdravlje telu i snagu duši. Vaš život je zaista prava zlopatnja, ali vi oboje stalno doprinosite tome. Žalosno stanje u kojem se nalazite nije Bogu po volji; međutim, nedostatkom samosavlađivanja vi sami sebe dovodite u to.
Vi dopuštate da vas vode trenutna osećanja. Brate C, ti još uvek smatraš da ispoljavati ljubav, govoriti ljubazno i saosećajno predstavlja nešto što je za tebe ispod dostojanstva. Po tvom mišljenju, sve te nežnosti predstavljaju samo popuštanje i slabost, i potpuno su nepotrebne. Ali umesto toga, javljaju se mrzovolja, nesloga, svada i osuda. Veruješ li zaista da je to muški i plemenito, i da to predstavlja neki izraz muškarčevih vrlina? Bez obzira na tvoje mišljenje, Bog to ne odobrava i sve se to beleži u Njegovim knjigama. Anđeli beže od prebivališta gde se žitelji međusobno glože, gde srce za zahvalnost gotovo i ne zna i gde pogrde poput crnih mrlja ne prestaju da prljaju odeću hrišćanskog karaktera.
Kad si se oženio svojom suprugom, ona te je iskreno volela. Ona je bila preosetljiva, ali da je s tvoje strane bilo više pažnje a s njene strane više odlučnosti, njeno zdravstveno stanje ne bi bilo takvo kakvo je sada. Tvoja nemilosrdna hladnoća načinila je od tebe pravi ledeni breg, zamrzavajući sve tokove ljubavi i saosećanja. Tvoji prekori i stalno iznalaženje grešaka delovali su kao pustošna bura na nežnu i nezaštićenu biljku. Tvoja ljubav prema ovome svetu nagriza sve dobre crte tvog karaktera. Tvoja supruga je plemenitija i drugačije usmerena. Ali čim ona i u najmanjim sitnicama ispolji tu svoju osobinu to zasmeta tvojim osećanjima i ti je osuđuješ. Ti si tvrdica i zavidljivac. Često svojoj supruzi stavljaš do znanja da ona za tebe predstavlja samo teret i da nema prava da svoju velikodušnost ispoljava na tvoj račun. Sve to nju obeshrabruje do te mere da se oseća potpuno bespomoćnom, i ne usuđujući se da ti se usprotivi, ona nemoćno savija glavu pred tobom. Njena bolest je uglavnom na nervnoj bazi. Da je imala prijatan život u braku, njeno zdravstveno stanje bilo bi sasvim dobro. Ali je za sve vreme vašeg bračnog života demon neprekidni gost u vašoj porodici likujući nad vašom nesrećom.
Razočarani u svojim nadama vi ste oboje postali pravi nesrećnici. Za svoje patnje nećete primiti nikakvu nagradu, jer ste ih sami prouzrokovali. Vaše reči poput smrtnog otrova deluju na nerve i mozak, na kosti i mišiće. Vi žanjete što ste posejali. Nijedno od vas nije u stanju da ceni osećanja i patnje drugih. Duh bezosećajnosti i ljubavi prema ovome svetu koji oboje posedujete, nije po volji Bogu. Brate C, ljubav prema novcu je koren svih zala. Ti voliš novac, voliš ovaj svet, i smatraš da je bolest tvoje supruge tvoja velika i strašna nesreća, ne shvatajući da si za tu bolest u najvećoj meri kriv upravo ti. U tebi uopšte nema osobina koje duh čine zadovoljnim.
Zadržavaš se samo na svojim teškoćama, misliš o siromaštvu i oskudici koje će te snaći u budućnosti, osećaš se nesrećan, očajan i potišten kao najveći mučenik; tvoj mozak je stalno kao u nekoj vatri i depresiji. Ne gajiš osećanja ljubavi i zahvalnosti prema Bogu za sve blagoslove kojima te stalno obasipa kao dobri nebeski Otac. Ti zapažaš samo neugodnosti u životu.
Zalulenost ovoga sveta obavija te kao neki teški oblaci guste tame. Sotona likuje nad tvojom nesrećom dok ti se mir i sreća nalaze na dohvat ruke.
Dok slušaš neko izlaganje, istina utiče na tebe i plemenitije sile tvoga ume se bude da bi upravljale tvojim aktivnostima. Ti uviđaš kako si malo žrtvovao za Boga, kako si ugalao sopstvenom „ja” i pod uticajem istine naginješ pravdi; ali kad nestane tog svetog uticaja koji dušu uzdiže i oplemenjuje – pošto to nije u tvom srcu – ti ubrzo ponovo upadaš u ista pustošna i štetna osećanja. Raditi, raditi, ti moraš raditi; tvoj mozak, kosti, mišići: sve je do krajnosti premoreno da bi došao do novca koji prema svojoj uobrazilji moraš steći, ili će glad i neimaština biti tvoja neizbežna sudbina. To je sotonska obmana, jedna od njegovih vešto pripremljenih zamki s ciljem da te gurne u propast. „Dosta je,” kaže Hristos, „svakome danu zla svojega.” Ali ti sebi vreme nevolje stvaraš unapred.
Tebi nedostaju vera, ljubav i pouzdanje u Boga. Da nije tako, ti bi se oslonio na Njega.
Svojim stalnim brigama i strahovanjem ti se istržeš iz Hristovih ruku, strahujući da se On neće brinuti za tebe. Takvim svojim stavom, ti žrtvuješ svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice, ne slaviš Boga svojim telom i svojim duhom, koji pripadaju Njemu. Lišio si svoju porodicu prijatnog i vedrog domaćeg uticaja koji bi ublažio i osujetio zlo koje preovlaluje u tvojoj prirodi.
Više i plemenite snage svoga uma stavio si u službu nižih čula, razvijajući samo rđave crte svoga karaktera.
Ti si sebičan, sklon preterivanju i vlastoljubiv. To nije dobro. Ti treba da se rukovodiš načelima – da Bogu služiš iz načela a ne iz osećanja – od toga zavisi tvoje spasenje. Bog će ti pomoći kad god ti Njegova pomoć zatreba i kad se odlučno prihvatiš rada, oslanjajući se na Njega svim svojim srcem. Ti se često obeshrabruješ bez nekog stvarnog razloga. Popuštaš
osećanjima koja su slična mržnji. Tvoja su osećanja, i kada voliš i kada ne voliš, veoma snažna.
Moraš se obuzdavati. Kontroliši jezik. „Ko u riječi ne pogrešuje,” kaže apostol, „onaj je savršen čovjek, može zauzdati i sve tijelo.” Pomoć će ti uvek pružiti Onaj koji je Svemoćan. On će ti biti snaga i podrška, prva i zadnja straža.
Kakve pripreme vršiš za onaj bolji život? Sotona te navodi na zaključak da se svim svojim silama moraš boriti za opstanak u ovozemaljskom životu. Ti strahuješ i strepiš za svoju budućnost u ovom životu, a pri tom zanemaruješ budući, večni život. Gde je tvoje strahovanje, usrdnost i revnovanje da ne bi doživeo neuporedivo veći, neprocenjivi gubitak? Neznatni gubici u ovom svetu tebi se čine kao strašna nesreća koja će te koštati života. Dok pomisao da možeš izgubiti spasenje ne izaziva kod tebe ni upola toliko straha ni zabrinutosti. U neprekidnoj brizi i naporima samo za ovaj život, ti se izlažeš opasnosti da izgubiš večni život. Ne dopusti sebi da izgubiš nebo, večni život i neprolaznu od svega pretežniju slavu. Ne dozvoli da izgubiš sva ta bogatstva, tu od svega pretežniju i neprocenjivu sreću. Zašto kao razborit čovek u svojim naporima za onaj bolji život, za krunu besmrtnosti i večno neprolazno blago ne bi bio usrdan i istrajan bar toliko koliko si revnostan za ovaj jadni i bedni život i za ovo prolazno zemaljsko blago?
Tvoje srce je vezano za tvoje ovozemaljsko blago, i zato nemaš ljubavi za ono što je nebesko. Ti dozvoljavaš da te prolazne ovozemaljske vrednosti, koje se vide, u tvojim očima zamrače slavu onoga što je nebesko. Gde se nalazi tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce. Tvoje reči i tvoja dela pokazuju gde se nalazi tvoje blago. Ako se ono nalazi na ovom svetu, prolazni ovozemaljski dobici i sve tvoje brige biće usmerene u tom pravcu. Ako pak za besmrtnim nasleđem težiš sa usrdnošću, energijom i ustrajnošću koje odgovaraju njegovoj vrednosti, onda se možeš zaista nadati večnom životu, i biti naslednik slave. Tebi je svakog dana neophodno novo obraćenje. Svakog dana treba da umireš svome „ja.” Obuzdavaj svoj jezik, kontroliši svoje reči, prestani da gunđaš i da se žališ. Neka nijedna reč osude i okrivljavanja drugih ne izade iz tvojih usta. Ako je za to potreban i veliki napor sa tvoje strane, ne žali truda; jer će ti se tako i uzvratiti.
Tvoj život je sada nesrećan, pun zlih predosećanja. Pred tobom su samo sumorne predstave o budućnosti, mrak neverovanja ti potpuno zamračuje vidik. Govoreći stalno o neverovanju ti postaješ sve sumorniji, i prosto se sa zadovoljstvom zadržavaš na neprijatnim temama. Ako drugi pokušaju da govore o nadi ti svojom nerazumnom oštrinom i strogošću uništavaš u njima svako osećanje nade. Iskušenja i patnje tvoje porodice u duši tvoje supruge stalno podstiču bolnu misao da je zbog njene bolesti smatraš svojim najvećim teretom. Govoreći stalno o mraku i očajanju i razmišljajući samo o tome, ti razdireš svoju dušu prizivajući u svojoj mašti sve ono što te samo navodi da gunđaš protiv Boga i protiv svoje porodice, i tvoje srce postaje slično polju preko kojeg je prešao požar, uništivši sve zelenilo i ostavivši za sobom samo pustoš.
Ti imaš bolesnu maštu i zaslužuješ sažaljenje. Ipak niko ti ne može pomoći tako kao što bi ti mogao sam da pomogneš sebi. Kad ti nedostaje vera, govori o veri, o nadi i to u vedrom raspoloženju. Neka ti Bog pomogne da uvidiš koliko je pogrešno tvoje držanje. U tom pogledu potrebna ti je pomoć tvoje kćeri i tvoje supruge. Ako dopustiš da sotona i dalje kontroliše tvoje misli, kao što si to dopuštao do sada, postaćeš poseban predmet njegovih kušanja, i upropastićeš
ne samo sopstvenu dušu nego i sreću svoje porodice. Kakav si samo poguban uticaj vršio na svoju kćer! Majka, pošto joj ti ne ukazuješ nikakvu ljubav ni saosećanje, usredsredila je svu svoju ljubav i pažnju na nju, načinivši od nje svog idola. Ona je tako postala razmaženo dete kojem se, usled nerazumne ljubavi, dopušta gotovo sve. Njeno vaspitanje je tužno zanemareno. Da je bila upućivana u domaće dužnosti, i da je naučila da učestvuje u porodičnim obavezama, ona bi sada bila zdrava i srećna. Dužnost je svake majke da svoju decu uputi u ono što je njihov udeo u životu, da ponesu svoj deo životnog bremena a ne samo da budu nekorisne mašine.
Zdravlje vaše kćeri bilo bi daleko bolje da ste je navikavali na fizički rad. Njeni mišići i nervi su slabi i neotporni. Drugačije se nije moglo ni očekivati kad su tako malo upotrebljavani.
To dete nema gotovo nikakve izdržljivosti. I najmanji fizički napor zamara je i ugrožava njeno zdravlje. U njenom mišićnom i nervnom tkivu nema nimalo elastičnosti. Njene fizičke snage su tako dugo bile neupotrebljavane da je njen život postao skoro u potpunosti nekoristan. O, pogrešno usmerena majko, ne znaš li da svojoj kćeri nanosiš veliku štetu, omogućujući joj samo da se školuje, a ne upućujući je u korisne domaće dužnosti i poslove? Takav rad bi učinio otpornijim i ojačao njen organizam, i znatno poboljšao njeno fizičko zdravlje. Tvoja nežnost prema njoj, umesto da se pokaže kao blagoslov, pokazaće se kao strašno prokletstvo. Da je i kći podnosila jedan deo porodičnih tereta, majka ne bi bila toliko preopterećena i bila bi poštelena mnogih patnji i bolesti, a i za kćer bi to bilo veoma korisno. Ona sada ne bi smela odjednom da preuzme na sebe teret radnih obaveza kakav njene vršnjakinje po godinama slobodno preuzimaju, ali postepenim privikavanjem ona može ojačati do te mere da s lakoćom obavlja fizičke poslove koje nije radila nikad u svom životu.
Sestra C takođe ima bolesnu maštu. Ona je toliko izbegavala svež vazduh da sada više nije u stanju da ga izdrži bez težih posledica. Mlaka temperatura njene sobe je veoma štetna po zdravlje.
Njen krvotok je veoma usporen. Ona je tako dugo živela u pregrejanoj atmosferi da sada svako kretanje na otvorenom vazduhu izaziva u njenom organizmu neželjene promene. Njeno slabo zdravlje je uglavnom posledica nedostatka svežeg vazduha. Ona se raznežila do te mere da se razboli čim izađe na vazduh. Ako nastavi da popušta toj bolesnoj uobrazilji, Ona će jedva biti u stanju i da udahne svež vazduh. Prozori njene sobe treba da budu otvoreni celog dana kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše. Bogu nije po volji što ona na taj način uništava samu sebe.
To je potpuno nepotrebno. Popuštajući bolesnoj uobrazilji ona je postala preosetljiva. Bez vazduha se ne može živeti, i ona ga mora imati. Na ovaj način ona uništava životne uslove ne samo za sebe nego i za svoju porodicu i sve koji je posećuju. Vazduh u njenoj sobi je potpuno istrošen i beživotan, i ko se navikne na takvu atmosferu ne može biti zdrav. Naviknut na takvu atmosferu njen organizam je raznežen do te mere, da čim ode kod bilo koga, ona se prehladi. Svoj način života ona mora da menja i zbog sebe same i zbog drugih. Ona se mora na svež i životvoran vazduh privikavati postepeno, sve više i više, sve dok ne bude u stanju da ga slobodno udiše bez ikakvih štetnih posledica. U nedostatku svežeg vazduha, i njena koža je postala gotovo mrtva.
Milioni njenih pora – sićušnih ustašca kojima treba da diše – zatvoreni su i sprečeni nečistoćom i nedostatkom vazduha. Stvarati promaju, da bi što više vazduha ušlo za ceo dan, bilo bi preterivanje. To treba činiti postepeno. Prozore svoje sobe ona bi jednom sedmično mogla držati odškrinute za pet do osam centimetara i danju i noću.
Njena pluća i jetra su oboleli, jer ona samu sebe lišava toliko bitnog životvornog vazduha.
Vazduh je besplatni blagoslov neba koji poput električne energije oživljava ceo organizam. Lišen vazduha organizam postaje sklon bolesti, usporen, malaksao i neotporan. Ne obazirući se na sve ovo, vi godinama živite u prostoru gde je dotok svežeg vazduha veoma ograničen. Navikla na to, tvoja supruga navikava i druge na otrovnu atmosferu u kojoj sama živi. Dokle god udišete tu zatrovanu atmosferu vaše sposobnosti poimanja su pomračene. Sestra C se ne usuđuje da krene bilo kud, jer je uobrazila da će joj svaka promena atmosfere doneti prehladu. Ispravnim načinom postupanja ona bi u mnogome mogla da poboljša svoje zdravstveno stanje. Dvaput sedmično ona treba da se kupa u jedva mlakoj vodi koja svaki put treba da bude sve hladnija, sve dok njena raznežena koža ne postane otpornija.
Da ste kao porodica prihvatili uputstva data od Gospoda ona ne bi morala da bude stalno slaba i bolesna. „Jer ko želi da živi i da vidi dane dobre, neka uzdrži jezik svoj od zla i usne svoje da ne govore prevarno; neka se uklanja od zla i neka čini dobro, neka traži mir i neka mu stremi.
Jer su oči Gospodnje obraćene na pravednike, i uši Njegove na molitvu njihovu, a lice Gospodnje protiv onih koji čine zlo.” Duševno zadovoljstvo i vedro raspoloženje donose zdravlje telu i krepost duši. Ništa nije tako plodonosan uzrok bolesti kao potištenost, mrzovolja i tuga. Duševna potištenost ostavlja užasne posledice. Vi svi patite od toga. Kći je nasledila očevu mrzovolju.
Pored toga pregrejana i zagušljiva atmosfera prostora u kojem živite otupljuje oštrinu mozga i vitalne organe čini neosetljivima. Zapremina pluća je sve manja a jetra sve neaktivnija.
Vazduh, vazduh, ta dragocena blagodat neba, koju svi mogu imati, donosi vam blagoslov svojim životvornim uticajem ako ga ne sprečite da ude u vaš dom. Prihvatite ga uz dobrodošlicu i privikavajte se da uživate u njemu, i on će se pokazati kao dragoceno ublažujuće sredstvo za vaše nerve. Da bi bio čist, vazduh mora stalno da cirkuliše i da se menja. Pod uticajem čistog i svežeg vazduha i krv će zdravije cirkulisati kroz ceo organizam. To osvežava i jača telo, dok u isto vreme povoljno utiče i na um stvarajući vedro i prijatno raspoloženje. To podstiče apetit, poboljšava varenje i izaziva zdrav i prijatan san.
Kao posledica stalnog zadržavanja u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama, organizam postaje slab i neotporan, cirkulacija oslabi, krv se usporenije kreće kroz organizam, jer nije pročišćena i osvežena životvornim uticajem nebom danog vazduha. Um postaje potišten i zlovoljan a ceo organizam je iznuren, sklon groznici i drugim bolestima. Svojom strogom izolacijom od spoljnog vazduha i strahovanjem od provetravanja vi udišete istrošen i nezdrav vazduh koji je već bio u plućima ostalih koji se nalaze u istoj prostoriji, i stoga je pun toksina, veoma nezdrav. Usled toga telo postaje tromo, koža bleda, varenje je poremećeno i ceo organizam postaje naročito sklon prehladi. Najmanja neopreznost kod takvih osoba izaziva ozbiljna oboljenja. Oni strogo moraju paziti da ne sede na promaji ili u hladnoj sobi kad su zamoreni ili oznojeni. Vi se morate navikavati na vazduh tako da vam sobna temperatura ne buda viša od 18 stepeni.
Kad biste postupali onako kako Bog nalaže, nalazeći zadovoljstva u vršenju svojih dužnosti, vi biste mogli da budete srećna porodica. Gospod, međutim, neće da čini za vas ono što je ostavio da vi učinite za sebe. Brat C zaslužuje sažaljenje. On se tako dugo oseća nesrećnim da mu je život postao pravi teret. Tako ipak ne bi moralo da bude. Njegova mašta je bolesna, i on je tako dugo imao pred očima samo mračne slike da čim naidu teškoće i razočaranja on uobražava da sve ide u propast, da će zapasti u oskudicu, da je sve protiv njega, da je njegovo breme najteže i da je najnesrećniji čovek u životu. Ukoliko više razmišlja na takav način, utoliko više unesrećuje i sebe i sve one koji su oko njega. On nema nikakvog razloga da tako gleda na život; sve je to delo sotonino. On ne bi smeo dozvoliti da neprijatelj tako vlada njegovim umom. Od te mračne i turobne slike on treba da se okrene Spasitelju punom ljubavi, slavi neba i bogatom nasledu pripremljenom za sve koji su smerni i poslušni, koji zahvalna srca čvrsto veruju u Božja obećanja. To zahteva ulaganje određenih napora i truda; ali to je nezaobilazno. Tvoja sadašnja kao i buduća, večna sreća zavisi od toga na što usmeravaš svoje misli. Da li ćeš, umesto na mračnu sliku koju stvara tvoja uobrazilja, gledati na blagodati kojima je Gospod obasuo tvoju životnu stazu i preko toga videti ono što je nevidljivo i večno?
Ti pripadaš porodici čiji članovi nisu uravnotežena duha, nego su stalno tmurni i potišteni, podložni negativnim uticajima okruženja. Ako ne gajite prijatno raspoloženje, vedar i zahvalan duh sotona će vas konačno zarobiti žive za svoju volju. Kada bi prihvatio uputstva Gospodnja da se ne rukovodiš osećanjima nego načelom, ti bi mogao biti pomoć i snaga za skupštinu kojoj pripadaš. Ne dozvoli nikada da reči kritike i osude izlaze iz tvojih usta, jer one deluju kao pustošni grad na one koji su oko tebe. Neka se iz tvojih usta čuju samo reči ljubavi koje će obradovati i usrećiti druge.
Brate C, tvoje prirodne sklonosti nisu najbolje za tvoje duhovno napredovanje; ipak se Božjom milošću mogu ispraviti mnogi nedostaci u tvom karakteru i ojačati razvoj umnih sila koje su sada slabe i nedelotvorne. Na taj način ćeš biti u mogućnosti da kontrolišeš niže osobine svoje prirode koje sada vladaju onim uzvišenijima. Ti si sličan čoveku čija je svest umrtvljena. Ti treba da se čvršće držiš istine i ona mora dovesti do potpune promene i reforme u tvom životu. „I ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli prepoznati šta je dobra i ugodna i savršena volja Božja.” To je upravo ono što tebi nedostaje i što moraš iskusiti. To je preobražaj i posvećenje koje samo istina može da izvrši u duši.
Veruješ li da je kraj svemu pred vratima, da se prizori ovozemaljske istorije naglo završavaju? Ako je tako, pokaži svoju veru odgovarajućim delima. Svojim životom čovek pokazuje sve ono u šta on stvarno veruje. Neki misle za sebe da su znatno uznapredovaliu veri, dok je njihova vera, ako je uopšte imaju, u stvari mrtva, jer nije praćena odgovarajućim delima. „Tako i vjera ako nema djela, mrtva je po sebi.” Samo malo njih zaista imaju veru koja radi kroz ljubav i čisti i oplemenjuje dušu. Svi, međutim, koji žele da naslede večni život, moraju se moralno udostojiti za to. „Ljubljeni, sada smo djeca Božja, i još se ne otkri šta ćemo biti; a znamo kada se otkrije, bićemo slični Njemu, jer ćemo Ga vidjeti kao što jeste. I svaki koji ovu nadu ima u Njega, očišćava sebe, kao On što je čist.” To je zadatak koji ti predstoji i ti mu se moraš posvetiti svim svojim srcem, jer ti ne preostaje još mnogo vremena.
Sopstveno „ja” mora da umre u tebi, i moraš živeti u Bogu. „Ako, dakle, vaskrsnuste s Hristom tražite ono što je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga.” Ne povodi se za sopstvenim „ja.” Oholost, samoljublje, sebičnost, tvrdičluk, lakomstvo, ljubav prema svetu, mržnja, sumnjičenje, zavist, zle pretpostavke – sve se to mora potčiniti i žrtvovati zauvek. Ova zla Hristos neće otklanjati onda kada se bude pojavio da bi svoje čekaoce učinio moralno pripremljenim za svoj dolazak. Sve pripreme oni moraju izvršiti pre nego što se On pojavi. Predmet našeg razmišljanja i naše najusrdnije pitanje uvek treba da bude: Šta nam treba činiti da bismo se spasli?
Šta treba da činimo da bismo ugodili Bogu?
Kad padneš u iskušenje da gunđaš, osuđuješ i mrzovoljno ranjavaš sve oko sebe, ranjavajući time i svoju dušu, zapitaj se iz dubine svoga bića: Hoću li se naći besprekoran pred Božjim prestolom? Tamo će se naći samo oni koji budu besprekorni. Niko neće biti primljen u nebo dok mu je srce puno zemaljske prljavštine. Svaki nedostatak u karakteru mora se ovde otkloniti, svaka mrlja greha oprati Hristovom krvlju, a svaka nepoželjna i odvratna osobina pobediti.
Koliko vremena nameravaš posvetiti pripremi za ulazak u društvo nebeskih anđela? U stanju u kojem se sada nalazite ti i tvoja porodica, i kad biste bili primljeni u nebo, vi biste tamo sve oskvrnili. Priprema za večni život mora se izvršiti u ovom životu. Ne dozvoli da izgubiš nijedan trenutak. Na nebu je sve u harmoniji, miru i ljubavi. Tamo nema nesloge, svade ni osuđivanja, nema nijedne neljubazne reči, namrštena čela ni uvreda; i oni koji ma i jednom od ovih mana narušavaju mir i sreću drugih, nikada tamo neće ući. Trudi se da budeš bogat dobrim delima, spreman da daješ i deliš kako bi sebi pripremio dobar temelj za vreme koje će doći i stekao pravo na večni život.
Prestani zauvek da se žališ na ovaj prolazni život, i neka ti pretežnije od svega drugog bude zalaganje za večni život, za pravo na dvorove koje Hristos priprema za one koji Mu ostanu verni i odani do kraja. Ako u tome pogrešiš, izgubio si sve. Ako svoj životni vek posvetiš samo sticanju ovozemaljskog blaga a izgubiš nebesko, uvidećeš na kraju da si se strašno prevario. Imati sve i na ovom svetu i naslediti večni život, nije moguće. „Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju?” Apostol Pavle u nadahnuću kaže: „Jer naša laka sadašnja briga donosi nam vječnu i od svega pretežniju slavu, nama koji ne gledamo na ono što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ono što se vidi za vrijeme, a ono što se ne vidi, vječno je i neprolazno.”
Sva naša životna iskušenja su Božji radnici koji otklanjaju nečistotu, nedostatke i neugladenost našeg karaktera, pripremajući nas za društvo svetih nebeskih anđela u slavi. Ali dok prolazimo kroz sve to i dok oganj iskušenja plamti oko nas, ne smemo svoj pogled zadržavati na tome što se vidi, nego očima vere stalno gledajmo na ono što se ne vidi, na neprolazno nasleđe, na život besmrtnosti i na večnu – od svega pretežniju slavu; i dok tako činimo oganj iskušenja ne može nam nauditi, nego će samo odvojiti trosku, i mi ćemo iz njega izaći sedam puta čistiji, noseći u sebi božansko obličje.

Grinvil, država Mičigen, 7. marta 1868.



Pretraživanje

Knjige Elen Vajt

Elen Vajt citati

Facebook
Ako si na facebooku i želiš da skoro svakodnevno čitaš citate od Elen Vajt i da ih komentarišeš, možeš se sprijateljiti sa Elen Vajt citati