Milenijalističke vizije

PRE GRAĐANSKOG RATA
Prvi deo

Glava prva

MILENIJALISTIČKE VIZIJE

Prvog novembra 1755. jedan od najrazornijih zemljotresa u dotadašnjoj istoriji u trenu je sravnio sa zemljom veliki grad Lisabon. Čak 60.000 ljudi nastradalo je u toj katastrofi koja je bukvalno potresla veliki deo Evrope, Srednjeg Istoka i Afrike. Ona je učinila da se mnogi okrenu biblijskim proročanstvima koja su se odnosila na drugi dolazak Isusa Hrista. Na kraju krajeva, zar On sam nije rekao da će jaki zemljotresi prethoditi Njegovom drugom dolasku?

Verski Milenijalizam

Ipak, lisabonska tragedija bila je samo nagoveštaj onoga sto će se tek desiti. Poslednja decenija osamnaestog veka biće svedok neviđenih komešanja vezanih sa Francusku revoluciju. Njene socijalne i političke erupcije podsetile su ljude na biblijski opis kraja sveta. Nasilnost i jačina ove katastrofe u Francuskoj navele su mnoge da se ponovo posvete proučavanju proročanstava Danilove knjige i Otkrivenja Jovanovog.

Mnogi biblijski naučnici zainteresovali su se za proročanstva tog vremena i za 1798. godinu. U februaru te godine Napoleonov general Luj Aleksandar Bertije (Louis Alexandre Berthier) umarširao je u Rim i zbacio papu Pija VI. Tako je 1798. za mnoge postala ključna tačka koja je povezivala svetovnu istoriju sa biblijskim predskazanjem. Držeći se načela da u proročanstvu jedan dan predstavlja godinu (Jezekilj 4,6; 4. Mojsijeva 14,34), oni su zarobljavanje pape shvatili kao “smrtnu ranu” u Otkrivenju 13,3 i ispunjenje Danilovog proročanstva od 1260 godina/dana u 7,25 i Otkrivenja 12,6; 14. i 13,5.

I najzad, neki su govorili da se ispunjava prroročanstvo iz Danila 12,4. Kao nikada ranije oči proučavalaca Biblije bukvalno su “letele tamo-amo” po Danilovim proročanstvima kako bi bolje shvatili događaje koji će označiti poslednje vreme. Krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka pojavio se do tada nezabeleženo veliki broj knjiga o biblijskim apokaliptičnim predskazanjima. ”Sudeći po broju propovedi, knjiga i pamfleta sa temom proročanstava,” piše Nejtan Heč (Nathan Hatch) sa Univerziteta Notr Dam, “prva generacija stanovnika SAD možda je više nego ijedna posle nje živela u senci drugog Hristovog dolaska”.

Verovanje u ispunjenje Danila 12,4 i odgonetanje predskazanja o 1260 godina/dana prema Danilu 7,25 ohrabili su ljude koji su proučavali Bibliju da nastave sa svojim istraživanjima. Oni su uskoro naišli na proročanstvo od 2300 dana u Danilu 8,14. Leroj Frum (Le Roy Froom) prikupio je dokaze o tome da je više od 65 tumača Biblije na četiri kontinenta u periodu od 1800. do 1844. predvidelo da će se proročanstvo o 2300 godina/dana ispuniti između 1843. i 1847. Međutim, iako je postojalo opšte slaganje u pogledu vremena ispunjenja proročanstva, mišljenja su se veoma razlikovala u pogledu događaja koji će se tada desiti.

Mnogi su taj događaj koji treba uskoro da se desi povezivali sa početkom hiljadugodišnjeg carstva. Pod tim su podrazumevali 1000 godina zemaljskog mira i izobilja do kojih će se doći socijalnom reformom, nacionalnim progresom i ličnim usavršavanjem. Jedna od najsnažijih ideja devetnaestog stoleća bila je da se ljudskim naporima može ostvariti to hiljadugodišnje carstvo. Oni koji su zastupali ovo mišljenje verovali su da će se Isus Hristos vratiti posle navršenih pomenutih 1000 godina.

Nisu svi milenijalisti s početka devetnaestog veka putem proučavanja vremenskih proročanstava došli do verovanja da je hiljadugodišnje carstvo blizu, ali su svi imali osećaj da je stvar hitna. Tako je Čarls Fini (Charles Finney), veliki američki evangelista iz druge četvrtine veka, primetio 1835. godine da “ako crkva bude radila svoj posao, hiljadugodišnje carstvo može da se ostvari u ovoj zemlji za tri godine”.

U istom tonu je Oberlin Evangelist, odgovarajući mileritskim adventistima, ustvrdio 1843. godine da ”svet nije sve gori, već sve bolji” zbog truda oko reformi koje sprovode crkve i drugi reformatori. Henri Kauls (Henry Cowles) mogao je da na sličan način napiše kako “zlatno doba našeg roda tek treba da dođe;… i da brojni znakovi Proviđenja izgleda ukazuju na to da ono možda i nije daleko.” Ali, požurio je da doda, “do tog događaja ne može da dođe… bez odgovarajuće čovekove pomoći (tj. reformatorskog rada)… Prema tome, crkva bi mogla da ubrza dolazak hiljadugodišnjeg carstva kad bi htela.”

Ipak, nisu se svi proučavaoci Biblije slagali sa tumačenjem da će Hristos doći kad se navrši period od 1000 godina (postmilenijalizam). Neki su smatrali da će On doći na početku tog hiljadugodišnjeg perioda (premilenijalizam). Vodeća ličnost među ovom manjinom tridesetih i četrdesetih godina devetnaestog veka bio je baptista po imenu Viljem Miler (William Miller).

Kao jedan od mnogobrojnih proučavalaca Biblije tog doba, Miler je verovao da će kraj 2300 dana i početak hiljadugodišnjeg carstva nastupiti početkom četrdesetih godina devetnaestog veka. No, on je zaključio da se čišćenje svetinje prema Danilu 8,14 odnosi na pročišćenje Zemlje i crkve vatrom. Pošto je te događaje vezivao za drugi Hristov dolazak, on je zaključio da će se Isus vratiti “oko 1843. godine”. Tako je Miler bio saglasan sa mnogim svojim savremenicima da će hiljadugodišnje carstvo uskoro nastupiti, iako se sa njima nije slagao o vrsti tog carstva.

Miler je bio logičan i ubedljiv propovednik, te su mnogi počeli da naginju njegovim pogledima krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina devetnaestog veka. Ali, Miler nije bio sam. Njegov najuticajniji pomoćnik bio je pastor Pokreta za povezivanje hrišćana (Christian Connection Movement) po imenu Džošua V. Hajms (Joshua V.Himes). Pokazalo se da je Hajms, kao što ćemo videti u Poglavlju 5, bio genije za odnose sa javnošću.

Zahvaljujući trudu Milera i Hajmsa desetine hiljada ljudi usvojilo je Milerove milenijalističke poglede u periodu od 1839. do 1844. Jedna od tih obraćenika biće i 12-godišnja devojčica po imenu Elen G. Harmon (Elen G.Vajt posle 1846), koja je prvi put čula Milerovu poruku kada je propovedao u njenom rodnom gradu, Portlandu, država Mejn, marta 1840. Elen je usvojila Milerovo mišljenje i ostatak svog dugog života provela sa doktrinom o blizini drugog Hristovog dolaska, kao središtem svog sistema vere.

Svetovni Milenijalizam

Nije samo verski svet prve polovine devetnaestog veka bio preplavljen očekivanjem hiljadugodišnjeg carstva; takav je bio i sekularni svet, doduše sa drugačijim naglascima i strukturama verovanja. Sekularno i religiozno milenijalističko verovanje je u američkom umu isprepleteno još od početka britanskog naseljavanja Severne Amerike. Na primer, vidimo kako se američko poimanje budućnosti odražava kod osnivača puritanske zajednice u Masačusetsu. ”Mi ćemo biti,“ obznanio je Džon Vintrop (John Winthrop) svojim sledbenicima dok su plovili ka Americi, “kao grad na gori. Pogledi svih ljudi upereni su u nas.”

Smisao Vintropove propovedi bio je da celokupna migracija puritanaca u divljine Severne Amerike nije obično bekstvo od verskih progona, već joj je cilj uspostavljanje idealne građanske zajednice koja će učiniti severnoamerički puritanizam primerom za svet – kako da se stvori najbolje moguće društvo. Puritanci su zaista verovali da će, ako budu ispravno postupali, “oči svih ljudi” biti uprte u njih. Duboko u tom shvatanju ležao je koncept zaveta Bogu kakav je dat u 5. Mojsijevoj 27 – 29. Osnovna ideja u konceptu zaveta jeste da će Bog blagosloviti svoj narod ukoliko Mu bude odan i držao se Njegovih zakona.

Pojmovi “primer za ostali svet” i “zavet” dominirali su puritanskim načinom razmišljanja. Zanimljivo je da su ti koncepti ostali na snazi tokom Američke revolucije i u prvoj polovini devetnaestog veka. Tako su i manje religiozni Amerikanci stekli osećaj milenijalističke predodređenosti, počevši da gledaju na svoju zemlju kao na “Božji Novi Izrailj” i “Iskupiteljev narod”.

Čak i takvi utemeljivači kakvi su bili Tomas Džeferson i Bendžamin Franklin, inače deisti, zamišljali su svoju zemlju kao Božji Novi Izrailj. Kada su izabrani u komisiju za izradu pečata nove države, pokazalo se da su manje deisti nego što se moglo očekivati. Franklin je predložio sliku “Mojsija kako diže ruku i razdvaja Crveno more, sa faraonom u bornim kolima koga preplavljuje voda, i parolom koja je tada bila jako popularna u narodu, “Pobuna protiv tirana je poslušnost Bogu”. Džeferson je predložio “prikaz sinova Izrailjevih u pustinji, koje oblak vodi danju, a ognjeni stub noću.”

Niko nije upornije govorio o Americi kao budućem Izrailju od Džefersona. On je pisao da će “pravična i jaka vlast republikanaca ovde biti trajan spomenik i primer kojem treba da teže i koji treba da slede narodi ostalih zemalja.”

U Sjedinjenim Američkim Državama devetnaestog veka svetovnija milenijalistička uloga države kakvu su odredili Džeferson i drugi uvek je ostajala isprepletena sa verskim pogledima. Tako je Lajman Bičer (Lyman Beecher), vodeći propovednik tokom cele prve polovine veka, zapravo govorio u ime širokog spektra društva kada je 1832. godine izjavio da su Sjedinjene Američke Države “predodređene za vodeću ulogu u moralnoj i političkoj emancipaciji sveta”.

Koncept milenijalističke predodređenosti prožimao je američku misao i postupanje u periodu do Građanskog rata. U očima postmilenijalističke većine, najnovija politička i tehnološka dostignuća počela su da stvaraju oruđa za uspostavljanje raja na Zemlji, a Sjedinjene Američke Države su u tome prednjačile. Tu nadu su podržavale krajnje pozitivne ocene ljudske prirode i koncepti beskrajne mogućnosti usavršavanja čovečanstva, što je devetnaesti vek nasledio od Doba prosvećenosti iz prethodnog stoleća.

Veliki pokreti za društvenu reformu (vidi Poglavlje 3) i lično usavršavanje (vidi Poglavlje 4) koji su se odvijali počev od dvadesetih godina devetnaestog veka umnogome su crpli snagu iz milenijalističke vizije nove države. Za tu viziju se vezivala i stalna potreba ljudi da kao zavetni narod ostanu verni Bogu. Ta ideja će se pojavljivati tokom celog devetnaestog veka u takvim oblastima kao što su zakoni o nedelji i koncept hrišćanske države (vidi poglavlja 4, 7, 8).

U međuvremenu su oni koji su verovali da će Isus doći na početku hiljadugodišnjeg carstva odbacili mišljenje da ljudi mogu da stvore raj na Zemlji kroz društvenu reformu i političke eksperimente. Oni su osetili da bi samo Hristov dolazak rešio probleme na Zemlji. To je verovala i Elen Vajt.



Pretraživanje

Elen Vajt citati

Facebook
Ako si na facebooku i želiš da skoro svakodnevno čitaš citate od Elen Vajt i da ih komentarišeš, možeš se sprijateljiti sa Elen Vajt citati